Дрином плута више од 60.000 кубика отпада

Овај отпад стиже са петнаестак депонија у зони такозваних високих вода, а по томе су посебно карактеристична сметљишта у Бродареву и Пријепољу која се налазе у самом кориту ријеке Лима.

Сличан је случај и са одлагалиштима отпада из градова Мојковца и Колашина, који је лоциран у кориту Таре, а једина по прописима уређена депонија је у општини Фоча.

Плутајућим отпадом акумулационо језеро Хидроелектране “Вишеград” пуне и дивље депоније на обалама ријека које свакодневно “ничу као печурке послије кише”.

Против небриге о љепотици Дрини први су дигли глас вишеградски рибари који тврде да им отпад утиче на мријешћење рибе, а процједне воде из депонија често направе прави помор у ријеци.

- Редовно чистимо обале језера од отпада. Међутим, наше могућности су мале да уклањамо смеће које се таложи у заливима и мртвајама ријеке - каже предсједник Удружења “Дринска језера” Саша Којић.

О заштити Дрине од људске небриге воде рачуна и запослени у предузећу “ХЕ на Дрини”.

- Да бисмо заштитили акумулационо језеро, његову флору и фауну, па и постројења хидроелектране као и низводну акумулацију Хидроелектране “Бајина Башта”, покушавамо да ланчаницама задржимо смеће на површини воде и онда га сакупљамо и одвозимо на депоније - каже руководилац сектора за инвестиције и развој у предузећу “ХЕ на Дрини” у Вишеграду Мирко Остојић.

Он напомиње да су тако изграђене ланчанице у Сетихову код Рудог на ријеци Лиму, покушало се са њеном изградњом у Новом Горажду на Дрини, гдје су овај пројекат спријечили мјештани. Остојић тврди да је сарадња вишеградске са пословодством хидроелектрана “Мартиње”, “Потпећ”, “Бистрица” и три у општини Нова Варош добра, али да ни оне немају техничке могућности да задрже смеће које се прелива преко преградне бране.

- Једино право рјешење за трајно очување Дрине могу заједнички да пронађу државе кроз чију територију пролазе она и њене притоке - закључује Остојић.

Директор предузећа “ХЕ на Дрини” Миле Лакић објашњава да је прошле године ова фирма за постављање ланчаница и чишћење и одвоз смећа на депоније издвојила 200.000 марака, а толико је планирано и ове године.

Прије неколико година ХЕ “Бајина Башта” почела је да уклања отпад из акумулације специјалним бродом за сакупљање пластичне амбалаже. Сличан пројекат најављиван је и у Вишеграду, али до његове реализације још није дошло.

- При реализацији пројекта прекограничне сарадње заштите Дрине и њених притока направљена су два брода чистача плутајућег отпада, који још нису стављени у функцију - каже вршилац дужности директора Туристичке организације Вишеград Оливера Тодоровић.

Према њеним ријечима, ови бродови су коштали по 30.000 евра.

Очувања чистоће ријеке Дрине постао је не само локални и регионални, већ и међудржавни проблем. Све досадашње акције невладиног сектора, еколошких удружења, предузећа, па и самих грађана нису дале веће резултате. На потезу су државе које снагом својих закона и институција могу да врате стари сјај и боју нашим ријекама.

Језеро Перућац

Једну од најљепших туристичких дестинација у БиХ, језеро Перућац, преплавиле су громаде смећа пристигле из ријеке Дрине.

Иако је протеклих година у туризам општине Сребреница уложено више од милион марака, ово језеро представља ругло општине и могући извор заразе.

Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове у општини Сребреница Мирсад Мустафић потврдио је “Гласу Српске” да је готово цијела површина вјештачког језера Перућац преплављена пластичним флашама и другим отпадом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.