Деда Јелисије бициклом би и до Мјесеца

Никада није пожелио да управља аутомобилом, јер му је, како каже, бицикл много дражи и кориснији за физичку кондицију. Посебно мјесто у његовој гаражи у прњаворском насељу Лазина вода, гдје одавно живи, заузима бицикл на којем је прошао више од 80.000 километара.

У бившој држави волио је да у слободно вријеме вози непознатим правцима, да упознаје крајеве и људе и да ужива у природи. Деда Јелисије прича да је било и падова са бицикла, али без озбиљнијих посљедица.

- Има нешто посебно што ме привлачи овом хобију. На бициклу се осјећам као птица. Душа ми је пуна, а тако је и када пјешачим, али уз мене је увијек моја вјерна машина. Избјегавам градску вожњу јер онда не могу да се видим, поздравим и попричам са познаницима и пријатељима. Волио бих када би на прњаворским улицама било више бициклиста. Некако смо се улијенили, не схватајући колико је управљање бициклом здрава активност - прича Јелисије.

Суграђани га цијене и радо са њим на улици започну разговор. Ту су доживљаји, анегдоте, сјећања на младост и дане када су били веселији и безбрижнији него данас. Мијењају се времена, прича овај витални старац, живот брзо троши године које се неумитно нижу на календару.

Његови другари кажу да је Крајишник до сада прешао више од 300.000  километара на бициклу, што је скоро једнако раздаљини од наше планете до Мјесеца.

Јелисије је својевремено играо фудбал. Носио је дрес ФК  Челик из родног села Горња Мравица, а касније и најпопуларнијег градског клуба, Љубића.

- Игралиште у Прњавору постојало је код некадашње зграде електродистрибуције, у центру града. Као својеврсни споменици, на том локалитету остале су двије клупске свлачионице. Наступи су били истински празник за цијели град али и за нас који смо долазили са села. Био сам голман и то у генерацији која је наступала 1959. године. Са нама су у екипи били  петорица рођене браће Дујсић који су и деценијама касније остали легенде прњаворског фудбала. Изградњом магистралног пута Клашнице-Прњавор остали смо без стадиона, па се рјешење тражило изградњом привременог терена поред ријеке Лишње. Игралиште је било у таквом стању да му је с правом припадао назив “Блатуша” - прича Крајишник са сјетом у гласу.

Пажњу суграђана, Јелисије  привлачи и упадљивим брковима.

- Његовао сам их стрпљиво деценијама. Некада сам два брка могао везати иза тјемена, али су године урадиле своје. Бркови су изгубили од некадашње дужине, али се и данас њима могу поносити - прича најпознатији  прњаворски бициклиста који ужива у пензионерским данима, а највећи дио радног вијека провео је у загребачком грађевинском гиганту “Индустроградњи”.

Прњаворски “супербрко” истиче да би био још срећнији да су  му потомци ближе породичном гнијезду. Његов син, са породицом, живи и ради у Аустралији, а кћерка у Аустрији.

Награде

Окупљајући младе фолклораше, Јелисије Крајишник, био је активан и у културном стваралаштву у родном селу. Годинама је водио КУД “Владимир Назор” и за испољени ентузијазам добио је високо признање из Сарајева, што је некада било изузетно вриједно признање које је додјељивано само онима који су “гинули” за афирмацију културе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.