Барјак слободе поново засијао на Гату

Томе је претходила литургија у цркви Архангела Михаила у Казанцима, а након повратка са брда Гат уз историјски час и културно-умјетнички програм увеличан је важан датум како и налаже традиција овог краја. Потомци устаника поносни су на устанак 6. јуна 1941. године против фашиста и усташких хорди у Другом свјетском рату, а тада је на Гату постављена прва слободарска застава у Европи.

Усташе су само два дана прије бацили своје комшије из Корита и околних села у Корићку јаму, што је био аларм за житеље Казанаца и осталих села да се одмах мобилишу и покрену како Гачани воле да кажу "трећи српски устанак". И нису чекали, са свештеником Радојицом Перишићем на челу напали су жандармеријску касарну на Брљеву, што је била посљедња шанса за спас српских села како не би била сравњена.

Мјештанин Брљева Пејо Перишић рекао је за "Глас Српске" да је овај датум посебно урезан у идентитет народа који је пуно пропатио у прошлости. Поносни на претке и јуче су изнијели барјак слободе на гатачки "Олимп", а пола вијека искривљена историја није дозвољавала да се говори о овом устанку и устаницима. Како каже, од 2000. године на Брљеву се обиљежава Дан устанка чиме су се барем дјелимично одужили за жртву устаницима.

- Храбри мјештани ових села нису жалили ни живот како би бранили и одбранили сваки педаљ територије, а нису дозволили да се понови сценарио Корићке јаме. Поносни на њих дугујемо им неизмјерно хвала - рекао је Перишић.

Историјски час одржао је Алексије Гргур рекавши, између осталог, да је Корићка јама 3. и 4. јуна била смрт, а Брљево је било васкрсење житеља овог краја јер је живот побиједио.

-  Нисмо пристали и нећемо пристати да нестанемо, главна је и порука попа Перишића и свих људи који су живот дали за свој народ. Овај крај у свакој генерацији рађа Обилиће и то је оно што је вертикала Брљева и Гат и ове црногорско-херцеговачке границе. Ово мјесто су херцеговачки Термопили, а ти људи који су изнијели барјак слободе била је бакља која ће запалити устанке широм српских земаља - рекао је Гргур.

Свештеник Саша Којовић рекао је да историја ако се не учи она се понавља, јер нема љубави веће него да неко положи живот свој за ближње своје.

Према његовим ријечима, ово је мјесто спасења, поуке и науке.

- Најважније од свега би било да овдје догодине буде што више дјеце. Свештеник Перишић повео је војску, дао велику жртву и живот за свој народ. То је један од разлога зашто је важно да будемо овдје, не само ми него и дјеца, да долазе и да уче. Свештеник Перишић и сви српски мученици страдали су да би српска дјеца расла. Ако се наша села гасе и ако се не рађамо и не множимо, жртва може бити узалудна - рекао је Којовић.

Култура сјећања

Предсједник Мјесне заједнице Брљево Обрен Николић свим Гачанима пожелио је срећан Дан општине и Дан устанка у нади да ће и у будућности његовати културу сјећања и чувати традицију.

- Поносно стојимо испред крста који је симбол спасења и одакле се заискрила прва искра која је упалила пламен слободе у поробљеној Европи. Са мјеста гдје је група мјештана околних села предвођених свештеником Радојицом Перишићем кренула не знајући како, али знајући зашто у спас свога дома и српског рода -  рекао је Николић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.