Баки Јадранки Богдановић најтеже кад нема с ким плесати

Ова Бањалучанка, која је пензију стекла радећи као шалтерски радник, за “Глас Српске” каже да јој снагу даје љубав према животу, а док тренира увијек је у првим редовима.

- Да ме не знам шта боли отићи ћу на тренинг и плесаћу. Томе се радујем и једва чекам сваки час да заплешем. Ништа ми није тешко када је кореографија у питању, савладала сам све кораке. Међутим, најтеже ми је кад немам с ким плесати - казала је Богдановићева и додала да воли да игра кад има партнера, те да јој тешко пада кад мора да плеше сама у мјесту.

Испричала је да је плес завољела још као дјевојчица, те да јој је посебна страст  кошарка коју је почела да тренира као средњошколка у бањалучком клубу “Млади Крајишник”, а касније и  у “Борцу”.

- Дуго сам у спорту, а прије 25. година из чисте љубави са пријатељем сам основала КК “Радивој Кораћ”. Пошто обожавам музику и волим да играм, прије осам година сам почела да тренирам латино денс. Упоредо сам кренула на зумбу и ево већ седам година уживам у покретима и мелодијама које ме носе - објаснила је Богдановићева.

Додала је да јој је зумба  посебна јер је снажна, а одговара јој и музика која је гласна. Јадранка плеше сваке вечери осим суботом и недјељом, а прије двије године је почела да игра и кубанску салсу.

- Тренинзи су сјајни уз доброг тренера. Примијетила сам да вјежбе загријавања и истезања многи млади не могу да ураде, а мени то ништа није тешко. Тренер ми каже да не радим неке вјежбе, али не могу пола тренинга да сједим, а пола да радим. То тако не вриједи - навела је Богдановићева и додала да посебну чар тренинзима даје упознавање нових људи и дружење.

Истакла је да су вечери салсе и зумбе за њу опуштање, те да тада заборави на све проблеме. Недавно је са својим колегама пјешачила на Шехитлуке, да би на том бањалучком излетишту заплесала  уз музику и мали касетофон.

- Кад је све било затворено, тренер нам је дао да онлајн вјежбамо и тада сам код куће плесала. Плес ослобађа, а музика пружа енергију. То је рецепт за љепши и здравији живот - рекла је Богдановићева, којој пензионерске дане уљепшавају и унучићи.

Вољела би, каже да је мало млађа, али ни овако нема одустајања.

- Треба бити упоран. Паднем сто пута, али никад не одустајем. Само један  живот имамо, зато треба да се живи и да човјек буде расположен колико може. Мој тата је говорио “Сине устанеш ујутру, погледаш се у огледало, видиш све на теби ферцера удариш се ногом у дупе и идеш даље” - испричала је, с осмијехом ова весела бака, а младима поручила да се више друже, али и да се не свађају ни са ким, јер нема потребе да живот пролази у свађи.

Радивој Кораћ

Јадранка Богдановић је испричала да се дивила кошаркашу Радивоју Кораћу, те да га је упознала једног љета у Макарској.

- Кораћ се тада са репрезентацијом спремао Олимпијске игре у Токију. Тренирали су на вањском терену, а ја сам дошла ујутру у шест сати да гледам и да тражим аутограм.  Био је доброћудан човјек, а послије смо се понекад дописивали. Још чувам та писма и разгледнице - рекла је Богдановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.