Амир Агановић из Јање спашавао утопљенике: Ћуд Дрине је непредвидива

Анадолија
Foto: АА

ЈАЊА – Ријека Дрина сваке године однесе најмање један живот у љетним мјесецима. Недавно је у Доњем Шепку код Зворника „прогутала“ младића афро-азијског поријекла. Амир Агановић из Јање од своје пете године је на Дрини. Спасио је, како каже, најмање 15-ак дјечака и дјевојчица од утапања.

„Од пете године сам на Дрини. Био сам ту са родитељима, пријатељима, и могу рећи да сам одрастао на Дрини. Било је некад овдје много Брчака, Тузлака, то је било јако велико друштво“, присјећа се својих младалачких дана Амир Агановић, који је у Семберији познат и као истрајни еколошки активиста.

Дјечаци и дјевојчице из Јање познају терен, знају ћуд Дрине, али и они морају бити опрезни јер Дрина преко ноћи мијења дубине, брза је и непредвидива.
 

Од малих ногу у Дрини

„Што се тиче Јањараца они се од малих ногу купају на Дрини тако да познају терен. Међутим, у току ноћи Дрина може промијенити дубину, донијети крша, пањева… Али, најжалоснија је ствар када дођу људи са стране из Тузле или Брчког, који не познају терен, ипак је овдје Дрина брза, јака и има великих дубина, тако да због непознавања терена долази до кобних догађаја. Народ не пази, мало ту има и алкохола, непажње и лажних узбуна“, каже он.

Неколико пута је био у опасности од утапања у Дрини, иако зна сваки њен педаљ. Присјећа се како је спасио живот дјевојчици из Тузле.

„Много сам људи спасио. Сјећам се баш задњег случаја. Нога ми је била у гипсу, отишао ми је чланак, тако да сам се сунчао, нисам се могао купати. Пратио сам с обале двије цурице, оне су баш биле из Тузле. Цурице 12-13 година. Гледам их како газе воду до кољена и нагло тону обје. Међутим, ова мала је одмах изашла, а народ не обраћа пажњу што друге нема. Било је по неколико хиљада купача. Тако да сам онако са гипсом скочио у воду, од обале је било неких 15-ак метара, не размишљајући о себи, скочио сам у воду и тражио је. Било је дубине можда пет метара. Тражио сам је и нашао на дну, видио сам је како лежи и већ је била изгубљена“, прича Амир Агановић.
 

Дјевојчицу је успио извући на површину, а онда уз помоћ других купача и на обалу. Након тога морао је поново у болницу како би му ногу ставили у гипс.

Никада није бројао колико је купача спасио од сигурне смрти.
 

„Можда 10-15 случајева, не могу свих се сјетити, али знам да сам их извадио баш када су били у критичном стању и када су их могли халалити. Имам један случај послије рата, тамо 2002. или 2003. године, када смо се враћали у Јању, били су неки момци, фамилија, из насеља што су се доселили у Јању. Дијете, можда неких 10-ак година, било је под водом, а ја сам у задњем тренутку искочио из чамца, нашао га доле и извукао. Срећа па је имао дужу косу па сам га успио извући из пањева под водом. Дубина је била 7-8 метара. И њега сам извукао. Било је много акција спашавања, али је било доста оних који су се утопили, који се нису могли спасити, баш због тих пањева у води и што вода није била чиста“, говори Амир Агановић.
 

Промјене у кориту због експлоатације шљунка

Прича како се корито ријеке Дрине мијења због нелегалне експлоатације шљунка на више локација. Такође позива грађане да не бацају ништа у ријеку, јер је вода чиста за разлику од неких прошлих времена. Имао је прилику живјети у Њемачкој, отићи у Сједињене Америчке Државе, радити у Шведској, али Дрина га увијек вуче себи и на њеним обалама већ 17 година има свој Еко-камп „Код Лешке“.
 

„Шта ја знам. Од своје пете године сам овдје. Одрастао сам на Дрини. Овај дио Дрине, познат као Навоз, ту сам одрастао, 17 годину сам с локалом на самој води. Не могу без воде никако. Волим пецати, волим рибарити, дружење на Дрини, некако ми је све то превише уз срце прирасло. Одем у Шведску да радим па кажем сину, де ми направи бар 5-6 фотографија воде да ја видим и одмах ми је срцу лакше“, каже Амир Агановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана