ВЈЕРСКЕ СЕКТЕ - Гностичка католичка црква - Сатанисти се послије мисе причешћују крвљу

У многим земљама на Балкану влада убјеђење да су Господари прстенова нека српска секта, јер се на њихова подручја она, углавном, проширила из Београда. Ова секта настала је у Великој Британији

************************************************

Гностичка католичка црква (Ecclesiae Gnosticea Catolicea) је други назив за један од облика организације О.Т.О. (Ordo Templi Orientis). Међутим, у неким земљама, као што је то случај у СРЈ, дешава се да огранци ОТО-а имају своју хијерархију, а EGC полунезависан статус и оријентацију на ужу групу окултистичких "радова".

Примера ради, у Југославији су, почетком деведесетих, као подружнице О.Т.О-а деловали осам кампова и три оазе, а поред тога су постојале и две организације Гностичке католичке цркве. Прва организација EGC-а је деловала у Приштини, на челу са Сашом Спасићем; а друга у Убу, чији је лидер био Aлександар Мијатовић.

Ова организација је, наводно, од неких католичких свештеника прихватила облик "иницијације" кроз тзв. Црне мисе. По Кенету Гранту, црну мису, иначе, може да служи само католички свештеник који је посвећен у гностицизам. Другим речима, ради се о мисама које се служе у славу Сатане, али су припадници гностичке јереси тврдили "...да је то облик праве (гностичке) иницијације какву је проповедао Исус Христ".

 "Оче наш унатраг"

Постоје, нажалост, примери из Југославије који указују на то да су црну мису изводили гностички сатанисти и у православним црквама, у које су ноћу насилно проваљивали и обешчашћивали светиње. Према сведочењу неких бивших припадника ове секте, на тим "мисама" се изговара "Оче наш" унатраг, са текстом следеће садржине:

"На небеси иже јеси, Оче наш

Клањају ти се твоја деца,

Поведи нас својим путем,

Путем зла.

Учини да сви наши ближњи буду твоја деца,

Да у нашим срцима влада хаос, а

Ти будеш господар

Над нашим душама.

У нама постојиш само ти

Наше тело и твоја ватра.

Жртвујемо се теби, Сотоно,

Покажи нам пут,

Дај нам надљудску моћ."

Након овакве "молитве", припадници гностичке католичке цркве врше "причешће" крвљу. Aлистер Кроули, оснивач ове организације, осмислио је два ритуала за EGC у којима се користи крв. Први је тзв. Фениксова миса (Кроулијев псеудоним у О.Т.О-у је био "Феникс") у којој "свештеник" засеца груди и устима пије сопствену крв. A у другом ритуалу "свештеник" прима "хостију" тј. хлеб умочен у менструалну крв његове сексуалне партнерке.

Међународној јавности су познати бројни случајеви недоличног понашања припадника ове секте, проваљивања у католичке цркве, уринирања по киповима Богородице и распетог Христа, те извођења сексуалног чина у самој цркви.

У многим земљама на Балкану влада убеђење да су Господари прстенова нека српска секта, јер се на њихова подручја она, углавном, проширила из Београда, али и због тога што је њено постојање међународној јавности први обзнанио др Вукадин Цветановић (сектолог и неуропсихијатар из Београда који је лечио од психоза бивше припаднике ове секте) на скупу православних земаља у Aтини, 1996. године.

Стога, ваља разјаснити да је ова секта настала у Великој Британији, међу познаваоцима друидске магије и обожаваоцима научнофантастичног опуса британског писца Ј.П.П. Толкина. Наслов романа овог писца, који је послужио као инспирација за практиковање ритуала призивања бића из других сфера је управо "Господар прстенова 1-3". Реч је, дакле, о трилогији која говори о вилењацима, измишљеним, митским бићима и тзв. Средњој земљи.

Господари прстенова

Толкин је постао популаран у свету након издања "Силмарилиона", у коме је садржана сага о предисторији Средње земље, о постанку света, боговима и херојима давнашњих времена. Ово дело је рекламирано као "роман архетипских бајки за децу и одрасле". Након тога, Толкин је објавио трилогију "Господар прстенова", која се хронолошки наставља на његов први роман. Занимљиво је истаћи да је "Господар прстенова 1-3" у Великој Британији проглашен за "роман века", па је и код нас стекао бројну читалачку публику. Након тог дела. Толкин је објавио "Хобит", а Дејвид Деј је написао књигу "Толкинов речник", што значи да се из научнофантастичних дела изродио најпре култ, па секта, као и у случају сајентологије.

Почетком деведесетих, издавачко предузеће "Езотерија" објавило је у СРЈ неколико дела овог писца, која су убрзо постала врло популарна код младе публике. Како тврди др Цветановић, ритуали које су изводили младићи и девојке, његови пацијенти, позајмљени су из Господара прстенова", али треба истаћи да су вође тих група већ имале извесног практикантског искуства из неких од гностичких секти, којима су претходно припадали.

 Због познатих (не)прилика на простору СРЈ, деведесетих година XX века, из Југославије је емигрирао велики број младих људи, међу којима је било и симпатизера Толкинових дела и новог друидског верског култа.

 Уз пламтећи национализам, који је опијао душе тих младих људи, лако се лепила фантазма о томе да су Келти, исто што и Хети, тј. Старо српско племе, те да је друидска магија заправо свештеничко знање групе српских аријеваца који су покорили полудивљачна племена на Британском острву и у већем делу Западне Европе. 

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.