ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (6): Мире четнике и партизане слика: Kољевић и Kрајишник заједно
1991. година
И у овој години догодило се пуно тога што је мало кога могло оставити равнодушним. Прије свих оне који су вјеровали, а у то били и убијеђени, да Југославије никад неће нестати.
У Бањалуци организовано дочекана Православна нова година... Словенија и Хрватска договориле се око одбране и безбједности... Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић разговарали о сарадњи Хрватске и БиХ... У Београду разговарали Слободан Милошевић и Алија Изетбеговић... У Карађорђеву разговарали Слободан Милошевић и Фрањо Туђман... Собрање Македоније усвојило Декларацију о независности... У Хрватској суспендован Устав Југославије... Савез комуниста БиХ више не постоји... Муслимани оснивају Патриотску лигу... Југославија формално остала без шефа државе... У Хрватској референдум за отцјепљење од Југославије... У Хагу почела конференција о Југославији... Ђани де Микелис, шеф италијанске дипломатије: „Југославија више не постоји.“... У војсци тробојница без петокраке... У БиХ плебисцит српског народа за останак у Југославији... У Грудама основана Хрватска демократска заједница...
И тако редом. У свим крајевима бивше нам земље почело се кувати. Припремати за нешто. А за шта? За нова ратна дејства.
5. март 1991.
Српску демократску странку било је посебно тешко инаугурисати у мјестима која су, десетљећима послије Другог свјетског рата, била готово „пупчаном врпцом“ везана за Тита и Партију. Наравно и у Дрвару који је носио име Тита и у коме је, током Другог свјетског рата, погинуло или уморено више од двије хиљаде његових мјештана, односно војника. Без обзира на то што је готово деведесет одсто Дрварчана било уз СДС и што је у самом њеном врху у Дрвару био народни херој Милан Зорић, руководство СДС-а са Пала одлучило је да у овај град пошаље Николу Кољевића и Момчила Крајишника. Они су, тада, у једном од најзначајнијих мјеста из времена Народноослободилачког рата и социјалистичке револуције, својим доласком у овај град, требало да помире четнике и партизане... Пред монументом погинулим Дрварчанима, који доминира и градом и спомен-комплексом, а који је дјело Дубровчанина, академског вајара Маријана Коцковића, данас се окупило стотинак душа. Вјероватно би их било и више, али прохладно вријеме и слаба организација били су разлози, али само наоко, слабом одзиву Дрварчана.
Кољевић је у обраћању указао на историјску неправду која је подијелила српски народ на четнике и партизане, односно на чињеницу да су и партизани и четници заправо били Срби. Без иједне ријечи која би под ноге бацила историју овога краја, и унијела немир међу грађане, Кољевић је истакао да је „дошло вријеме у којем подјеле српског народа на четнике и партизане морају бити само ружна прошлост“. Те подјеле, додао је „никада ничег доброг неће донијети српском народу.“
31. март 1991.
Нисам сигуран да ли сам у праву, али рат је за мене данас почео. Јер на једној страни су наоружани и униформисани људи одани њиховом вођи, а на другој исто тако одјевени и до зуба наоружани, али привржени другом вођи и сасвим другој политици. Уз све то, и на једној и на другој страни већ су почели бројати мртве. И ковати планове за нова ратна дејства...
У понедјељак: Крвави Васкрс на Плитвицама
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
