ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону

7. август 1995.

Код Капљуха, само мало даље од биртије "На петровачкој цести", авион Хрватског ратног зракопловства бомбардовао је колону избјеглица... Нисам ту био, али сам сазнао од колеге Милорада Зорића који је то први снимио камером, да је погинуло десетак несрећника, искључиво цивила из Доњег Лапца... Странци и међународне кадије нису се због тога баш тако пуно узнемирили...

Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да "колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и носача ракета посебно..."

12. август 1995.

Радован Караџић и даље у Крајини. Данас је у Петровцу. Тврди како ћемо "бранити и одбранити Републику Српску". Састанак са руководством општина у зони одговорности Другог крајишког корпуса и војним врхом, ако је судити по изјавама, а и по понашању учесника, није значио нешто посебно. Чини се да је већ одавно све јасно. Скупови попут данашњег могу само да послуже како би се утврдила "стратегија лажи и обмана".

16. август 1995.

Хрвати напредују према Дрвару. На положајима сам горе на Каменици, а послије тога и у Ресановцима. Тамо према Грахову... Бранимо оно што имамо, а да рова још нигдје нисмо укопали... Оним из Источнобосанског корпуса више је стало до повратка кућама у Подриње него да овдје сачувају куће своје браће... Не знам, односно нисам сигуран, али мислим да је било паметније и исправније да су, рецимо, Дрварчани бранили свој град, а не да су из Шековића и Зворника звали људе да то чине умјесто њих... Нисам некакав стратег, али...

30. август 1995.

Вратио сам се са положаја понад Стекероваца. Горе уз Горње ливањско поље. Разговарам у Кули поред Мркоњић Града гдје се налази команда Главног штаба Војске РС са Манојлом Миловановићем. Питам га, онако дрчно, зашто се не мијења тактика. А он ће мени: "Знаш, Сабљићу, прво ћемо се обрачунати са усташама, а онда са онима у Другом крајишком корпусу".

Ова реченица ми је рекла све. Потврдила ми много штошта у шта сам сумњао у посљедњих годину дана... Напрасна смјена команданта Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске Грује Борића, пензионисање начелника Корпуса Миће Влаисављевића... Све то говори да је са некаквом намјером, на командна мјеста у Корпус стигла нека нова постава (Томанић, Тодоровић...) која треба да мало боље "одради" неке друге "наручене" послове...

9. септембар 1995.

Новинару, хроничару времена, морало је бити дозвољено да, зарад оних што одлазе на онај свијет, са собом однесе и нешто, односно некакву тајну која би, зашто то не рећи, могла да промијени и историју!

Данас сам, наиме, сазнао име човјека који је у торби донио новац којим је "продата" Крајина. Ријеч је о бившем високом официру ЈНА и чиновнику Министарства одбране, а у питању је више десетина милиона дојч марака. Износ ми је познат, али нека то остане моја лична ствар.

Информацију сам добио од човјека из безбједносних структура Корпуса. Поред овога, надам се да ћу сазнати и коме је тај новац отишао. Да ли у правцу Пала или Дедиња. Више извора тврди да су милиони ипак отишли преко Дрине. Не знам који ме ђаво напути да причам о овоме. Знам да би ме могло коштати, али...

У понедјељак: Караџић: Нема мапа о подјели Босне

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.