ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (29): Варнице између Радована и Ратка
Негдје око 20 часова из просторије у којој су вођени разговори, љут као мало када прије, излази Младић. Касније сам сазнао да је са Караџићем имао свађу и то на нож. Наводно му је Младић рекао, и то пред свима, како је он продао Крајину том и том човјеку на том и том мјесту те за толико и толико пара
1. август 1995.
У Ресановцима, шеснаест километара далеко од Босанског Грахова према Дрвару, биле су јединице Источнобосанског корпуса под командом Винка Пандуревића. На њиховом лијевом крилу налазили су се борци Девете граховске бригаде... На Каменици, понад Дрвара, налазио се штаб Треће петровачке бригаде, а даље према Мартин Броду и Бихаћу биле су јединице МУП-а Републике Српске затим борци Прве дрварске, Једанаесте крупске и Седамнаесте кључке бригаде Војске Републике Српске.
Вечерас је до новинара стигла информација да је артиљерија Хрватске војске данас око 11 часова гађала село Подић двадесетак километара далеко од Дрвара. Био је то први напад Хрватске војске на неко од мјеста на територији ове општине.
Што се тиче бјежаније и егзодуса, у њему је ових дана било, или се за њега припремало, око сто педесет хиљада људи овог дијела Републике Српске.
Али, вратимо се оном што је главно. Негдје око 17 часова почео је састанак Врховног савјета одбране Републике Српске и Републике Српске Крајине. Одржавао се у просторији Градске библиотеке, која се налазила у монументалном здању Радничког дома у Дрвару... О чему се причало ми, новинари, могли смо само нагађати... У сваком случају видјело се и осјећало онако у ваздуху да је свима догорјело до ноката.
Негдје око 20 часова из просторије у којој су вођени разговори, љут као мало када прије, излази Ратко Младић. Колеге ме наговорише да му приђем. Рачунали су да сам ја са њим ипак био некако најближи... Приђем му као и много пута раније... Замолим га само неколико ријечи изјаве... Међутим, Младић ме одгурну руком и веома дрско одбруси: "Иди тамо па питај свога предсједника, ј... те он!"
Сједе у "пуха" и одјури према Оштрељу. Горе у команду корпуса... А ја? Више бих волио да сам у земљу пропао него да ми је оно изговорио човјек и генерал којег сам немало цијенио... Касније сам сазнао да је са Радованом Караџићем имао свађу и то на нож. Наводно му је Младић рекао, и то пред свима, како је он продао Крајину том и том човјеку на том и том мјесту те за толико и толико пара.
Пола сата касније, дакле по одласку Младића, излазе и остали судионици састанка. Сви су погнуте главе... Сви ћуте... Онако куртоазно и уз кисели смијешак, нама новинарима се обраћају први људи Републике Српске и Републике Српске Крајине Милан Мартић и Караџић. Мартић "пљује" по Хрватима, док Караџић захтијева помоћ од Југославије, позивајући, истовремено, међународну заједницу да санкционише овако понашање Хрвата. Караџић додаје како ово више није рат већ агресија Хрватске на Републику Српску.
Ми новинари одлазимо... Шаљемо причу у свијет.
4. август 1995.
Нападнут Книн... И Глина... Почела "Олуја"... А Миле Мркшић "задовољан стањем на терену и херојским држањем бораца Српске војске Крајине". Још једна обмана. Још једно подметање јавности и напаћеном народу...
А тај народ бјежи према Србу, Лапцу и Мартин Броду. Јер преко Стрмице, Дерала и даље према Грахову, не може... Хаос... Стотине хиљада људи бјежи спашавајући главу... Некакав летак кружи међу избјеглицама... Потписало га, наводно, Министарство унутрашњих послова Републике Српске Крајине... У њему упутство куда народ треба да бјежи... Три четири дана касније утврдили смо да је тај летак заиста писан у МУП Републике Српске Крајине.
Сутра: Крајина не интересује Београд
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
