ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК

Славиша Сабљић
ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК

Пред зграду Скупштине општине Дрвар долазе Радован Караџић, Милан Мартић, Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Манојло Миловановић, Милан Бабић, Миле Мркшић... Ратка Младића међу њима није било

31. јул 1995.

Генерал Ратко Младић стигао на Оштрељ. Кажу ми да остаје мало дуже. Покушавам да договорим интервју... Помоћник команданта Другог крајишког корпуса за морал Марко Галић ми каже да је шеф љут и да му за живу главу не прилазим. Не дај боже да сам га питао зашто је љут, а камоли због чега неће да ме прими...

Кад мало потом, ето ти курира... Зове ме баш генерал Младић... Неко му је рекао како треба да разговарам са њим. Облачим се и сриктавам по пе-есу. А и како не би то радио... Утежем опасач и куцам на врата... Улазим... Нуди ми столицу... Ја сједам...

- Што си тако блијед... Што су ти знојне руке - пита ме генерал Младић.

- Па, знате, чуо сам да нисте баш тако расположени. Ко зна... - одговорих му.

- За кога радиш... Шта те интересује... - опет ће.

- Радим за Канал С... Интересује ме ваша оцјена стања на западнокрајишком ратишту - ја ћу строго службено.

- Па шта ћу ти о томе причати када и ти то исто знаш - одбруси Младић.

- Али не знам оно што ви знате - окуражих се и ја.

И тако, мало помало и стигосмо до краја разговора... Ништа посебно... Било би интересантно да сам га питао за Сребреницу... Или за пад Грахова и Гламоча... Или за разлоге због којих нисмо ушли у Бихаћ... Али, уочи самог интервјуа рекао ми је да га не питам за Сребреницу те за његов велики лични, односно породични проблем о којем ми је онако у четири ока говорио... Смрт његове кћерке Ане... Страшно...

Навече злослутно шетам међу јеликама и набасам опет на генерала Младића. Насмија се, ухвати ме под руку и одведе ме пред викендицу у којој је био смјештен. Сједамо на неке пањеве... Донио три фртаља ракије дудоваче...

Прикључила нам се и докторица Славица Смиљанић... Ништа га нисмо питали... Сам је готово два сата причао... Понајвише о Трескавици, борбама око Сарајева, о патњама народа, о својим сарадницима... Имам осјећај да нешто тешко носи у себи... Никако то није могао сакрити...

1. август 1995.

Данашњи дан никако није био, а нити је могао бити као многи други прије њега. У Дрвару није било ничег и ништа што би улијевало наду да би могло, макар мало, бити боље. Страх од најгорег на сваком кораку... На Спортском центру још неколико несрећника избјеглих из сусједних општина, али и из мјеста у Лици... Негдје око 15 часова, пред зграду Скупштине општине некако истовремено долазе они - Радован Караџић, Милан Мартић, Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Манојло Миловановић, Милан Бабић, Миле Мркшић... Ратка Младића међу њима није било. "Главама" Републике Српске и Републике Српске Крајине, Младић се придружио, али тек на састанку у здању Радничког дома... Данас је у Дрвару и десетак новинара, углавном дописника најугледнијих свјетских медијских кућа, које су, на овим просторима имале своја ратна дописништва.

Иначе, ситуација на ратишту је више него забрињавајућа. Хрватске снаге, дакле јединице Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране, послије пада Гламоча и Грахова, градова у којима је већ успостављена локална, хрватска власт, данас су запосјеле Мариковце, Ружића Драгу, Обљај Тичево, Видовиће, Стожишта, Боровачу... Све то у граховској општини. Хрватски војници стигли су и до Стекероваца, Шумњака, Хотковаца, Пријана, Поповића... У гламочкој општини.

(Сутра: Варнице између Радована и Ратка

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана