ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (22): Рањен генерал Младић
30. новембар 1994.
Негдје сам око Воларица. На бихаћком ратишту. Закаснио сам у акцију због које сам дошао чак са Јасенице, на другој страни ратишта... На небу ниједног облака, али је врло хладно. Прва дрварска бригада, вратила се са задатка. Сједим уз ватру, са Славком Кукрићем, Славком Рујевићем, Мирком Јовичићем... Поред нас и Мићо Влаисављевић, начелник штаба Другог крајишког корпуса. Рече нам да је ту и Ратко Младић. Отишао је, вели пуковник, у акцију са студентима... Само пола сата касније стиже вијест да је Младић рањен... Одмах смо помислили на оно најгоре... Али тамо, издалека, видим како Младић иде... Пада ми камен са срца.... Прилази нам и смије се.
- Није ми ништа... Огребао ме гелер од мине... Биће добро, каже Младић.
Молим га да овјековјечимо његово рањавање.
- Па зар немаш паметнијег посла - одговори ми генерал и загрли ме.
Младићеви пратиоци су ми испричали како је био на челу једне студентске јединице и како је, заједно са њеним припадницима, помјерио положај за око километар у дубину непријатеља који, већ данима, држе под контролом дио Кужетове пољане... Приликом експлозије мине, вјероватно ручно рађене, Младић је рањен у врат, а пуковник Љубиша Беара у ногу... Генерала Младића, тако су ми бар рекли пратиоци, од теже повреде, спасио је оковратник његове јакне у кога се зауставио један од гелера... Рекли су ми и то да је у акцији заробљено десетак непријатељских војника... Младић им је, веле пратиоци, одржао предавање говорећи да је "боље да су се дохватили књиге, а не пушке". Рањени генерал је наредио да се заробљени студенти одмах размијене и врате у Бихаћ.
1. децембар 1994.
Разочаран као никада до сада, данас одлазим на други дио ратишта у зони одговорности Другог крајишког корпуса. Од Бихаћа се, ето, одустало, а ни на осталим дијеловима ратишта, ситуација није ништа боља.
Испод Динаре смо. Негдје око Пржина... Са ону страну поља, отуда од Врбице, туче нас непријатељски тенк. Изгледа да су нас примијетили када смо џипом дошли на Пржине... Бата Груловић из "Ројтерса", колега Зорић и ја, тражимо глави мјеста. Улијећемо у некакав подрум дубоко укопан у земљу. Ту се налази команда Граховске бригаде... Командант, подобро дохватио шљивовице, тврди нам да ћемо "у контранападу вратити изгубљено..." Колико ли сам пута до сада чуо оваквих и сличних небулоза... Изгледа да је сваком, осим пијаном команданту Граховске бригаде, јасно да од овога нема ништа. Баш као ни од Бихаћа.
1995. година
Ушли смо у још једну ратну годину. Неће ли Бог дати да рат стане. Да буде мир, ма како га скупо платили.
Сенатор Боб Дол тражи од Била Клинтона да укине ембарго на увоз оружја за муслимане... Сајрус Венс изјавио да је прерано признавање бивших југословенских република била страшна грешка... Руководства РС и РСК формирала заједнички Савјет одбране... Расим Делић и Јанко Бобетко потписали споразум о формирању заједничке команде... У Санском Мосту Скупштина Републике Српске разматрала стање на бихаћком ратишту... "Бљесак" Хрватске војске. Западна Славонија без Срба... Ракетни напад на Загреб... Караџић позива Републику Српску Крајину, на уједињење са Републиком Српском... Медлин Олбрајт залаже се за бомбардовање српских положаја... Бомбардовање Пала... Срби ушли у Сребреницу... Предали се муслимани из Жепе... Хаг подигао оптужницу против Караџића и Младића... "Олуја" хрватских снага. Бјежи стотине хиљада Срба... Све три стране, у Дејтону прихватиле мировни документ...
Чини ми се да ће ова, бити посљедња година рата на овим просторима. Радујемо се готово сви, али и жалимо за безброј пропуштених прилика како би нас тај рат мање болио...
У сриједу: Дудаковићеви убили Шантића
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
