ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (2) : Комуниста на челу СДС-а

Славиша Сабљић
ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (2) : Комуниста на челу СДС-а

9. мај 1990

 

У Дрвар данас долазе Јован Опачић и Душан Зелембаба, чланови најужег руководства Српске демократске странке из Книна.  Дошли су послије сугестије и на приједлог Добрице Ћосића да кнински СДС пређе ријеку Уну. Била је то уосталом,  и жеља неких виђенијих људи људи из Бањалуке, Дрвара, Босанског Петровца, Кључа, Мркоњића Града, Гламоча, Босанског Петровца... Био је то први искорак СДС у БиХ.

У сали за конференције Општинског комитета Савеза комуниста  Титов Дрвар, испод Титове слике која, окачена на зид, још ником није сметала, уз Опачића и Зеленбабу, сједи још и Славко Граховац, Дрварчанин, уз чије име се доводе у везу све активности у вези са формирањем СДС-а. Састанку присуствују још и Боро Сендић, Винко Ступар, Војо Шљивар, Милутин Кунић, Лука Чулић, Неђо Марчета... Снимам скуп некаквом ВХС камером коју је однекуд донио Винко Ступар. Мало сам писао, али нисам ни имао бог зна шта. Све се већ знало. Знало се, наиме, да ће у Титовом Дрвару, ускоро бити формиран СДС те да ће, послије тога, услиједити формирање организације у свим мјестима у БиХ у којима је то могуће.

Спасовдан 1990.

Не сјећам се, а памтим и дуго и добро, да је икада до сада, било кише. Ни данас је нема. Данас сам у Цетини, с ону страну Динаре. Никада прије нисам тако дубоко закорачио у крш Далмације и Подинарја. Гледам око себе и видим вријеме у којем су његово бреме, а оно теже није могло бити, на својим леђима носили и горштаци Цетине. Ваљда се нико не може звати горштацима ко Срби из крша Книнске крајине. Ником на свијету, осим људима Полаче, Цетине, Јежевића, Цивљана... лично не бих дао да буду горштаци, односно да их тако зову... Е, међу те горштаке данас сам дошао и ја. Дошао сам да упознам и њих али и Милана Бабића којег је Јован Рашковић већ устоличио на мјесто предсједника книнске општине.

Стојим пред сеоском црквом у Цетини. Мјесни парох ми прича како су темељи ове богомоље, изливени тако да буду основ и православној и римокатоличкој цркви. Данас су овдје само православци, а до прије Другог свјетског рата овдје су Богу служили и молили му се и католици. Шта ћеш. Времена се мијењају. А са њима и људи.

Богослужење само што није почело кад ето ти црног „мерџе“. Излазе прво неки момци и отварају врата једном господину. Видим да излази доктор Милан Бабић. Дошао и он да се помоли свевишњем иако је, само прије нешто више од годину, представљајући книнске комунисте, био на конгресу Партије у Загребу. Али ништа. Бог много тога прашта... Оставићу то за касније.

Прилазим Бабићу након свете литургије. Рукујем се и велим му да сам из Босне. Интересује се, онако из куртоазије, како је онамо преко Динаре. Пита за неке људе које обојица знамо... Договарамо интервју, а тада сам био дописник сарајевског „Ослобођења“ из Книнске крајине Босанског Грахова Дрвара, Босанског Петровца и Гламоча.

У Цетини сам чуо и једну необичну причу. Питала, наиме, учитељица неког клињу „ко су били наши непријатељи у Другом свјетском рату“, а клињо одговори - четници. Онај други што је сједио поред њега вели да су и Милаши били четници?! У Цетини наиме живе породице Четник и Милаш па је то због тога и ова анегдотица. Онај први је мислио на четнике, а онај поред њега на Четнике.

(Сутра – Караџића за предсједника)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана