ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу

3. април 1992.

Послије јаке артиљеријске ватре из правца Шујице хрватски војници ушли су јутрос око шест часова у Малован на Купрешкој заравни. Одмах су почели палити куће у селу и убијати невине људе. Петнаест мјештана, углавном старијег доба, било је уморено, а исто толико и заробљено.

У нападу на Горњи и Доњи Малован, мјеста која су од Купреса удаљена десетак километара, учествовале су 101. загребачка и 106. осјечка бригада Збора народне гарде, затим студентска јединица "Краљ Томислав", специјална јединица "Жути мрави" и припадници МУП-а Хрватске, односно специјалци из "постројбе Зрински"... У тренутку напада на овом подручју није било припадника Територијалне одбране ЈНА.

7. април 1992.

Прохладан и суморан дан. Али... Биљежим прву побједу српске војске односно јединица Територијалне одбране ЈНА које су ушле у Купрес. Славко Лисица, који је водио ову акцију онако како је једино било могуће, није знао шта ће од среће. Дохватио је мало више малигана па га зато нисам хтио интервјуисати. Јер плашио сам се да неће нешто "провалити", а то ипак не би ишло уз име овог великог човјека и стратега.

Међутим, таквог мишљења нису биле колеге из Београда, које су са њима разговарале пред хотелом у Купресу. Било је заиста ружно и крајње непрофесионално интервјуисати човјека који је пред камерама био све друго осим хероја и првог великог побједника. Али и то је дио историје... Лисица је био и остао велики.

12. април 1992.

Ово је, вјероватно, мој посљедњи радни задатак за сарајевско "Ослобођење". Чуо сам да ми спремају "ногу." (Не)знам зашто, али... Не мисле ваљда да ћу сада оставити свој народ и отићи међу њих или побјећи преко Дрине. У дезертере...

Дакле, ту сам. Код цркве Лазарице на Косову. Оном код Книна... Присуствујем формирању Првог четничког пука "Петар Први Ослободилац".

На платоу поред цркве мноштво народа и стотинак четника углавном из Книнске крајине и Слуња... Постројили су се у два реда... Велики барјак са двоглавим орлом у средини, након полагања заклетве први љуби командант пука Раде Чубрило. Међу многобројним званицама у првом реду стоје Милан Бабић и Мирко Јовић. Јовић дошао из Пазове да искаже своју оданост книнском доктору и његовој политици коју води у Крајини.

Послије пригодне бесједе прво Јовића, а потом и Бабића, услиједило је богослужење у Лазарици. Унутра нисам улазио већ сам се са Борисом Делићем, колегом, иначе бившим новинаром загребачког "Вијесника", мало одморио у хладовини неког тек пролисталог дуда...

О, да не заборавим. Све вријеме изнад Лазарице, поврх глава окупљеног народа и Чубрилових четника, кружили су, и то у бришућем лету, хеликоптери крајинске милиције. Послао их, веле тако, Милан Мартић да ометају славље... Ја сам то схватио као нову потврду великог раскола у политици коју у Крајини, како друкчије, до на два колосијека воде Мартић и Бабић. Сумњам у нешто што би се могло подвести под политику и налог пристигао са Дедиња...

Текст својима у Сарајеву више нисам могао слати директно, већ преко колеге Даријана Задравеца у Загребу... Трудићу се још мало. Само да одрадим поштено оно за шта сам плаћен, иако плату не добијам већ трећи мјесец...

Сутра: Злочин муслимана Кључа

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.