ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (1): Демократска странка ипак српска
Током 1990. године код нас и у свијету почела су велика, прије свега политичка превирања која нису слутила добру
1990. година
Нешто се велико кува. Нема више југословенске заставе. Бивше републике свака на своју страну. Током 1990. године код нас и у свијету почела су велика, прије свега политичка превирања која нису слутила добру... У Загребу је одржан први Сабор ХДЗ... На Максимиру обрачун фудбалера Динама и Црвене звезде... У Сарајеву основана СДА, а одржан је и оснивачки скуп СДС... У Хрватској петокрака замијењена шаховницом... Сукоб Срба и муслимана у Фочи... Српско национално вијеће на скупу у Србу прогласило српску аутономију... У БиХ одржани вишестраначки избори... Словенија иступила из Југославије. А у Книнској Крајини и Босни и Херцеговини?
29. јануар 1990.
Од пријатеља сам сазнао да нешто припрема у Книну. Каже ми да је у питању некаква странка која би овдје ускоро могла да буде формирана. Због тога сам данас ту. Иначе, у Книну нисам први пут, али овдје до сада никад прије нисам био у улози новинара... И заиста, кажу ми колеге из Радио Книна, да је био некакав састанак те да се о њему зна само то како су Јована Рашковића, нашег угледног академика, иначе зачетника идеје о организовању српског народа у Хрватској, убјеђивали да странка, уз своје име, носи и префикс српска. Рашковића, који је инсистирао на имену само Демократска странка, сатима су сламали и убјеђивали да имену дода још и оно српска. Академик је на крају попустио, али тек послије великог притиска. Дакле, прихваћено је да српски народ Хрватске буде окупљен око Српске демократске странке.
4. фебруар 1990.
У Книну је коначно објелодањено име странке. Биће то Српска демократска странка која би, како нам је речено, своју централу требало да има у Београду. У новинарским круговима, а у Книну су своја дописништва имале све велике информативне куће још увијек Југославије, причало се како је све то идеја коју су, коначно, заједнички и реализовали њени зачетници Добрица Ћосић и Јован Рашковић.
17. фебруар 1990.
У Книну освануо дан какав се само пожељети може. Лијеп, баш као да је знао да ће ући у историју. На платоу испред ‘ељезничке станице у Книну окупило се око три хиљаде људи. А горе, на једном од балкона, стоје Јован Рашковић и чланови будућег руководства Српске демократске странке. Новинари дошли са свих страна. Међу нама и Хени Ерцег, из сплитског дописништва Хрватске телевизије. Кад ју је примијетио, Рашковић се издвоји од својих, прилази јој и, онако џентлменски, љуби руку. А прије само неколико дана та иста Хени Ерцег напала је, управо Рашковића и његове, како је рекла, четнике. Међутим, Рашковић је знао шта треба чинити. Чак и оно што, на први поглед, за многе не изгледа нимало добро и прихватљиво. Дакле, уз овације присутних, махање заставама, четничким, партијским са петокраком у средини и ко зна каквих све других још није било, у Книну је данас основана Српска демократска странка. За предсједника је, дизањем руку свих присутних, изабран академик Јован Рашковић. Слављу није било краја. У Книну се радовало до касно у ноћ.
(Сутра: Комуниста води СДС)
Ратни дневник
У Сарајеву је, поред бројних других, 2003. године одржан и скуп ратних репортера из више земаља југоисточне Европе. Када сам, другог дана његовог рада, завршио своје получасовно излагање, предсједавајући скупа Мартин Бел, по многима најпознатији ратни репортер свијета, рекао ми је оно што су, наравно, чули и сви остали: "Колега Сабљићу, учинићете велику неправду према историји, а према свом народу посебно, ако бар дио тога што смо од вас данас чули, не уоквирите у текст вашег ратног дневника." И тако сам почео писати и исписати моје "Деведесете", односно извод из ратног дневника који сам водио првих шест, немало тешких, деведесетих година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
