ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Вјековне основе за РС и парламент
Историјске основе РС и њене Народне скупштине су вјековне. Настале су и пролазиле кроз српске буне и устанке у Османском царству и развијале се под аустроугарском окупацијом, уз велико ангажовање политичког и друштвеног вођства српског народа.
Борба за аутономно уређење и аутономну слободу у БиХ у завршном раздобљу османске и аустроугарске управе била је "категорички императив српске самоодбране". У вези са том политичком активношћу, писац и борац аутономне борбе у аустроугарском раздобљу др Никола Стојановић пише: "Захтев потпуне аутономије наша је самоодбрана, категорички императив нашег самопоуздања". То је остварено кроз Босански сабор 1910, кроз Народну скупштину новоостварене Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије, кроз Народну скупштину СФРЈ и Скупштину СРБиХ.
Ова борба је репризирана послије распада југословенске државе 1991. српском борбом за аутономну слободу у БиХ у оквиру југословенске заједнице и стварањем у њој РС. Српска и њена Народна скупштина су упоредо стасавале и политички и организационо се развијале. Новонастала Народна скупштина РС била је најмлађа парламентарна организација у скупштинском систему европских народа. Институционално је настала као што су настајале прве народне скупштине - послије дубоких друштвенополитичких криза, народних устанака, револуција и грађанских ратова.
Оснивању РС и њене Народне скупштине претходила је велика свјетска криза, у којој су се распали Совјетски Савез и Варшавски пакт, ујединиле Источна и Западна Њемачка и распала Југославија, чије су републике постале државе. У новом окружењу долази до обнове вишестраначког политичког живота и демократског парламентаризма. Кризу државне заједнице прати криза вишестраначја на националној и вјерској основи, а у БиХ се репризира страначко и политичко организовање из аустроугарског времена.
Носиоци новог државног курса довешће до нове државне и републичке кризе. Иако је у државном смислу БиХ послије Другог свјетског рата конституисана као једна од шест федералних јединица југословенске заједнице, нови правац у њеном развоју наступио је, као и у другим републикама, уставном реформом и Уставом из 1974. године, када је федералним јединицама обезбијеђен висок степен аутономности.
БиХ је дефинисана као "социјалистичка демократска држава и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана, народа БиХ - Муслимана, Срба и Хрвата, припадника других народа и народности, који у њој живе" и као држава радничке класе и свих грађана који на самоуправној основи врше и обезбјеђују своја класна и национална права и обавезе. Сваки грађанин БиХ имао је истовремено републичко и југословенско држављанство.
На том Уставу су формирани Предсједништво и Скупштина СРБиХ, као "орган друштвеног самоуправљања и највиши орган власти" и Извршно вијеће - извршни орган Скупштине. Савез комуниста је био водећа идејна и политичка снага, Социјалистички савез радног народа најмасовнија друштвено-политичка организација, а Савез синдиката најшира класна организација радног народа. Територијална одбрана и Цивилна заштита биле су дио оружаних снага БиХ.
С почетком југословенске кризе и њеним заоштравањем почетком деведесетих година XX вијека, у политичкој кризи нашла се и БиХ, чије се руководство укључило у разбијање југословенске заједнице. У јулу 1990. су амандманима на Устав СРБиХ из 1974. укинуте одредбе о праву дијелова Републике да се, одлуком Скупштине и израженом вољом становништва, могу из ње издвојити и прикључити сусједној републици. БиХ је проглашена јединственом и недјељивом државом у југословенској социјалистичкој заједници. Њене границе могле су да се мијењају одлуком Скупштине, у складу са вољом грађана цијеле Републике, под условом да "се за мијењање изјасне најмање двије трећине укупног броја бирача".
Фељтон
"Глас Српске" ће у сарадњи са Архивом РС у више наставака објавити фељтон посвећен јубилеју, 25 година од оснивања и рада Народне скупштине РС.
Посланици Скупштине БиХ из реда српског народа донијели су 24. октобра 1991. године у Сарајеву историјску одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, као највишег законодавног и представничког органа српског народа у БиХ. Тај потез услиједио је након што су 14. октобра прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Тиме су постављени темељи данашње Народне скупштине, али и саме РС, која је основана 9. јануара 1992. године.
Мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
