ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Подизање бране унитарној БиХ
Муслиманско-хрватска коалиција је током 1991. важне државне одлуке и прописе доносила сталним прегласавањем српских посланика.
Циљ јој је био да разбију Југославију и да створе државу у којој би српски народ био на друштвеној маргини и сведен на статус националне мањине. Усљед сталног прегласавања, српски посланици у Скупштини БиХ, који су представљали Српску демократску странку, Српски покрет обнове, Савез комуниста, Социјалдемократску партију, Демократски социјалистички савез БиХ и Савез реформских снага Југославије за БиХ, формирали су блок који је бројао 84 члана.
Муслиманско-хрватска већина је 14. октобра 1991. усвојила меморандум (писмо о намјерама) и платформу о положају БиХ и будућем устројству југословенске заједнице, којим је БиХ дефинисана као "суверена" и "модерна правна држава", а њена територија проглашена јединственом и недјељивом и одбијено било какво "уставно рјешење будуће југословенске заједнице у којој не би истовремено биле и Србија и Хрватска", а демилитаризација БиХ постављена као "дугорочан циљ".
Српски посланици, као легитимни представници Срба из БиХ, на основу уставних права на самоопредјељење и отцјепљење, донијели су 24. октобра 1991. године одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, као свог највишег представничког и законодавног органа. Конституисању Скупштине присуствовало је 77 посланика изабраних у Скупштину СРБиХ, од којих 72 из СДС-а, један из СПО-а и четири из Савеза реформских снага. Убрзо су се новооснованој Скупштини придружили и други посланици из реда српског народа, те је она имала 83 посланика.
Српски посланици су донијели одлуку о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији, одлуку о давању овлашћења за представљање и заштиту интереса српског народа у БиХ, одлуку о расписивању и спровођењу плебисцита и низ других важних одлука.
Скупштина је донијела и Декларацију, којом је прокламовано да је српски народ историјски и државотворан и да је равноправан са другим народима у БиХ. У свечаној изјави је наглашено да српски народ има историјска права и интерес да живи у једној савезној држави са осталим дијеловима српског народа и са другим народима који то желе, и да му та права и интересе не може нико ускратити. Скупштина је за предсједника изабрала мр Момчила Крајишника, за потпредсједнике др Милована Милановића и Бранка Симића, а за секретара Милоша Савића.
Српски народ се 9. и 10. новембра 1991. на плебисциту изјаснио за останак у заједничкој држави Југославији. Плебисцитом је јасно обзнањена могућност заједничког живота у оквиру Југославије, али не и у оквиру унитарне и независне БиХ. Пошто муслимани и Хрвати у БиХ ни у ком облику нису прихватали останак у Југославији, српски народ је на свом већинском простору формирао државу и њене органе. Основне државне функције преузели су Народна скупштина и Предсједништво, у које су ушли др Биљана Плавшић и др Никола Кољевић, раније изабрани чланови Предсједништва БиХ.
Функцију власти преузеле су на локалном и регионалном нивоу општине новоформиране српске аутономне области и аутономне регије: АР Крајина са сједиштем у Бањалуци, САО Сјеверна Босна са сједиштем у Добоју, САО Семберија са сједиштем у Угљевику, САО Романијско-бирчанска са сједиштем у Сарајеву и САО Херцеговина са сједиштем у Требињу. Формирање аутономних области и регија је био одговор хрватско-муслиманској коалицији на централизацију власти и на покушај подјармљивања српског народа. Новоформиране области су први органи самосталне власти и претече формирања јединствене Српске Републике БиХ. Оне су послије испуњења своје улоге укинуте амандманима на Устав РС.
Скупштина српског народа је 21. децембра 1991. донијела Одлуку о образовању и избору Министарског савјета, као прве Владе РС.
Мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
