ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Историјска одлука о проглашењу РС

Б. Стојнић, В. М. Стошић, Г. Ђуран
ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Историјска одлука о проглашењу РС

Министарски савјет, односно прву Владу РС, сачињавали су предсједник, 18 министара и пет предсједника влада српских аутономних области. За предсједника Савјета је изабран др Миодраг Симовић.

Физичке пријетње српским посланицима приморале су Скупштину српског народа у БиХ током марта 1992. да измјести своје сједиште из Сарајева на Пале.

Доношењем револуционарне скупштинске Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ 9. јануара 1992, створена је најмлађа српска држава. Обухватала је територију од око 25.000 квадратних километара и бројала око милион и по становника. Имала је све државотворне елементе - становништво, територију и организовану власт.

Декларација је 9-10. новембра 1991. на плебисциту добила упориште у стоодстотној подршци српског народа. Декларација полази од унутрашњих историјских, политичких и економских аргумената, универзалног и неотуђивог права сваког народа, па и српског, на самоорганизовање, самоопредјељење, удруживање и слободан друштвенополитички, економски, културни и социјални развој. Декларација је захтијевала рјешавање међународних сукоба мирним путем, уз уважавање етничких, историјских, правних, културних и економских принципа и правила међународног права.

Представљајући истовремено законодавно тијело и конституанту, Скупштина је 9. јануара 1992. донијела одлуку о приступању доношењу устава. На скупштинској сједници 28. фебруара 1992. једногласно је донесена одлука о проглашењу Устава Српске Републике БиХ. Са знатним измјенама и допунама овај Устав је на снази и данас. Он је на демократски начин утврдио државно устројство РС, а формулисањем права и слобода грађана и карактер њеног државног уређења.

С почетком ратног сукоба, 12. маја 1992. године, Скупштина је донијела и одлуку о стратешким циљевима српског народа у БиХ. Они су дефинисани по приоритету: 1. државно разграничење са друга два народа у БиХ, 2. успостављање коридора између Семберије и Крајине, 3. успостављање коридора у долини Дрине, односно елиминисање Дрине као границе између двије српске државе, 4. успостављање границе на Уни и Неретви, 5. подјела града Сарајева на српски и муслимански дио и успостављање ефективне државне власти у сваком од дијелова и 6. излаз РС на море.

Скупштина је у раздобљу од 1992. до 1995. радила на уставотворном и законском уређењу РС у условима грађанског рата у БиХ. У то вријеме она је имала пресудну улогу у државној политици и доношењу одлука које су биле стратешке и одлучујуће за опстанак РС.

Из тог периода је значајна њена сједница, на којој је, и поред огромних притисака, одбијен Венс-Овенов план. Да је прихваћен, чак 46 одсто српског становништва остало би на територијама под муслиманском и хрватском контролом. Одлука о одбијању је потврђена на референдуму 15-17. маја 1993, на којем се против плана изјаснило 96 одсто грађана. Исто толико грађана се изјаснило за друго референдумско питање - за самосталну РС.

Значајна је и сједница одржана на Јахорини, на којој је усвојен Овен-Столтенбергов план, који је предвиђао постојање трију држава на простору бивше БиХ и прихватљивије рјешење у разграничењу са другим двјема националним заједницама. План је прихваћен уз велике жртве и уступке, но одбацили су га српски ратни противници.

Потом је од представника међународне заједнице формирана Контакт група, која је преузела улогу посредника у преговорима. И поред огромног притиска међународне заједнице и Србије, Народна скупштина је одбацила план о територијалном разграничењу у БиХ. који је предложила ова група. Одбацили су га и грађани РС на референдуму 27-28. августа 1994, када се против њега изјаснило њих 96,12 одсто. Оба референдума су недвосмислено показала висок степен јединства српског народа и опредијељеност за политику државног и политичког руководства.

У одсудним ратним збивањима Народна скупштина је била гарант српског националног интереса и израз опште воље српског народа. Скупштина је, посебно у дијелу који се односи на конституисање РС исказано на плебисцитима, извршила народну вољу. (Наставиће се)

Мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана