ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Хиљаде закона и одлука изашло из парламента

B. Stojnić, V. M. Stošić, G. Đuran
ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Хиљаде закона и одлука изашло из парламента

Током 25 година рада Народне скупштине РС значајно се мијењао број и састав комисија, одбора и савјета као сталних скупштинских радних тијела.

Посљедњим Пословником Народне скупштине од 26. марта 2011. оформљене су Комисија за избор и именовање и Административна комисија са по девет чланова, те 20 сталних скупштинских одбора: Одбор за уставна питања (11 чланова), Законодавни одбор (11), Одбор за политички систем, правосуђе и управу (9), Одбор за ревизију (9), Одбор за привреду (11), Одбор за финансије и буџет (11), Одбор за праћење стања у области пензијског и инвалидског осигурања (9), Одбор за заштиту животне средине (9), Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу (9), Одбор за безбједност (7), Одбор за образовање, науку, културу и информисање (11), Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор (7), Одбор за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника (7), Одбор једнаких могућности (7), Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду (9), Одбор за борачко-инвалидску заштиту (9), Одбор за здравство, рад и социјалну политику (11), Одбор за питања дјеце, младих и спорта (9), Одбор за локалну самоуправу (9) и Одбор за трговину и туризам (9).

Народна скупштина може за извршење посебних задатака да образује и анкетне одборе. Њихов превасходни задатак је сагледавање стања у одређеној области или утврђивање чињеница о одређеним појавама и догађајима, а посебно контрола рада републичких органа, организација и носилаца јавних функција.

У комисијама и одборима број чланова креће се од седам до 11 са предсједником на челу. Чланови комисија бирају се из реда народних посланика. Поједини одбори имају, поред народних посланика и спољне чланове. Народна скупштина оснива као посебно савјетодавно тијело Савјет националних мањина, који сачињава до 17 представника националних мањина.

Пословником Народне скупштине предвиђено је образовање клубова од народних посланика по страначкој припадности. У раду Народне скупштине клуб представља његов предсједник или замјеник. Народни посланик може бити члан само једног посланичког клуба. Посланичке клубове могу образовати само народни посланици једне изборне листе, под условом да имају најмање четири члана. Двије или више изборних листа народних посланика могу се удружити и образовати посланички клуб од најмање четири члана. Посланици политичких странака које немају потребан број чланова и не желе да се са другима удруже у посланички клуб, сачињавају посланичку групу.

Народна скупштина је од 1991. до 2015, осим Устава, донијела девет резолуција, 25 декларација, 1.754 закона, 2.550 одлука, 1.277 закључака, седам препорука, један програм и два аутентична тумачења.

Послије завршетка ратних сукоба и потписивања Дејтонског мировног споразума, Народна скупштина је наставила парламентарни рад. У том периоду су карактеристична два периода: први, од завршетка рата до 2002, када је Скупштина радила као једнодомни парламент, и други, од тада до данас. Уставним амандманима из 2002. у законодавну структуру уведено је Вијеће народа, као законодавни орган специфичног садржаја. Вијеће народа има надлежност да анализира сва акта донесена у Народној скупштини и право да покреће иницијативу за заштиту виталног националног интереса. Вијеће сачињава 28 делегата - по осам из конститутивних народа и четири из реда осталих. Први сазив Вијећа народа изабран је у априлу 2003.

Послијератни рад Народне скупштине и републичких институција огледа се у легитимној борби представника српског народа на изградњи Републике, на очувању Дејтонског мировног споразума и на сузбијању настојања, посебно бошњачких представника, на ревизији Дејтонског споразума и унитаризацији БиХ. (Крај)

Пишу: мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана