ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Девет избора посланика на три начина

Б. Стојнић, В. М. Стошић, Г. Ђуран
ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Девет избора посланика на три начина
ФЕЉТОН: 25 година Народне скупштине РС (1991-2016): Девет избора посланика на три начина

Народна скупштина РС је од оснивања једнодомни парламент, а број народних посланика, састав и избор утврђивао је Устав.

Сама Скупштина бира предсједника и потпредсједнике из реда народних посланика. Послије конституисања и избора предсједника и потпредсједника, формирају се радна тијела и клубови посланика и усваја пословник о раду.

Укључујући и прве вишестраначке изборе 1990, народни посланици су бирани девет пута и на три начина, односно примјеном трију различитих изборних поступака. Први избори спроведени су по изборном законодавству и правилима СРБиХ, односно према Закону о избору одборника и посланика у скупштине друштвено-политичких заједница, други, трећи, четврти и пети по правилима међународне заједнице, односно ОЕБС-а и Привремене изборне комисије (ПИК), а шести, седми, осми и девети по Изборном закону БиХ.

Број народних посланика је био стално отворено питање. Више пута је покушавано да број од 83 посланика буде повећан. Народна скупштина је на засједању у Бањалуци 24. априла 1993. донијела одлуку о спајању скупштина РС и Републике Српске Крајине, чиме би се број народних посланика повећао на 164 (82 + 82), али одлука није реализована. Измијењеним Уставом из 1993. и Законом о избору народних посланика и одборника 1994, утврђено је да Скупштина броји 120 посланика, који се бирају на четири године, али је уставним амандманима из 1996. остављено да Скупштину и даље чине 83 народна посланика.

Од оснивања, 24. октобра 1991. године, Скупштина је радила као јединствен посланички клуб, иако су је чинили представници више политичких странака. На 48. сједници, 30. децембра 1994, група посланика са Милорадом Додиком на челу, који су на изборима 1990. били кандидати Савеза реформских снага и Социјалистичке демократске партије (бивши Савез комуниста), формирала је Клуб независних посланика. Од тада Скупштина ради као вишестраначки парламент.

Доласком ОЕБС-а у БиХ онемогућени су избори народних посланика по изборном закону који је донијела Народна скупштина. Питање избора регулисано је Мировним споразумом, односно Анексом 3 о изборима и Правилима ПИК-а БиХ. РС и ФБиХ су биле дужне да, без обзира на постојеће уставно уређење, изборно законодавство и правила о изборима, примјењују правила и прописе које је наметнула међународна заједница. Посланички мандат скраћен је на двије године, а изборе је спроводио ОЕБС.

На првим послијератним изборима, 13-14. септембра 1996, бирана су четири нивоа власти: Народна скупштина РС, предсједник и потпредсједник РС, Парламентарна скупштина БиХ и српски члан Предсједништва БиХ. На изборима је за народне посланике у РС гласало 1.132.818 бирача. Неважећих листића је било 45.055.

Изборни резултати омогућили су представницима девет листа улазак у Народну скупштину: СДС (српских земаља) - 45 мандата (52,31 одсто), СДА - 14 (16,31 одсто), Народни савез за мир и прогрес - 10 (53 одсто), Српска радикална странка РС - шест (6,67 одсто), Демократско-патриотски блок РС - два (3,02 одсто), Странка за БиХ - два (2,35 одсто), Здружена листа за БиХ - два (2,05 одсто), Српска странка Крајине - један (1,60 одсто) и Српска патриотска странка - један посланички мандат (1,33 одсто).

Конститутивна сједница другог сазива Народне скупштине одржана је 19. октобра 1996. у Банском двору у Бањалуци уз интонирање химне РС "Боже правде". Овом сједницом настављен је парламентарни рад у РС. Сједници је присуствовао велики број гостију из земље и иностранства. За предсједника Скупштине изабран је др Драган Калинић, за потпредсједнике Мирослав Вјештица и проф. др Никола Поплашен, а за генералног секретара Стака Гојковић.

Скупштину изабрану на изборима 1996. распустила је 3. јула 1997. предсједник Републике проф. др Биљана Плавшић. То распуштање Скупштина није прихватила, већ је наставила рад доносећи акте који ће касније бити поништени.

Законом о изборним јединицама за избор посланика у Народну скупштину РС од 10. септембра 1997. подијељена је територија РС на десет изборних јединица - Бањалука, Бијељина-Брчко, Градишка, Добој, Зворник, Мркоњић Град, Приједор, Србиње, Српско Сарајево и Требиње. Свака од њих носила је одређени број посланика.

(Наставиће се)

Пишу: мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана