Фељтон: 25 година Народне скупштине Републике Српске (1991-2016): Посланици из шест изборних јединица

| Б. Стојнић, В. М. Стошић, Г. Ђуран
Фељтон: 25 година Народне скупштине Републике Српске (1991-2016): Посланици из шест изборних јединица

Послије распуштања Скупштине одржани су 22-23. новембра 1997. ванредни избори за посланике у Народну скупштину, на којима је учествовало 28 партија, три коалиције и 18 независних кандидата. Посланичке мандате освојило је седам странака.

Резултати гласања били су: СДС 24 посланичка мандата, Коалиција за БиХ 16, СНС 15, СРС 15, СП РС девет, СНСД и СДП БиХ по два мандата.

На сједници Народне скупштине од 12. јануара 1998. за предсједника је изабран др Драган Калинић, за потпредсједнике проф. др Никола Поплашен и Јован Митровић, за генералног секретара Момир Малић, а за његовог замјеника Стака Гојковић.

На сједници 15-16. јуна 1998. разријешени су дотадашњи предсједник и потпредсједник и изабрани нови, предсједник Петар Ђокић и потпредсједник Сафет Бичо.

Народна скупштина је на парламентарним изборима 12-13. септембра 1998. добила нови посланички сазив. На изборима је СДС освојио 19 посланичких мандата, Коалиција за цјеловиту и демократску БиХ 15, СРС РС 11, СНС 12, СНСД, СП РС 10, Радикална странка РС три, Српска коалиција за РС два, СДП БиХ два, Коалиција за краља и отаџбину један, Нова хрватска иницијатива један и ХДЗ један.

На конститутивној сједници 4. новембра 1998. изабран је за предсједника Народне скупштине Петар Ђокић, за потпредсједнике Јован Митровић и Муниб Јусуфовић, за генералног секретара Момир Малић, а за његовог замјеника Боро Благојевић.

У петом сазиву је Народна скупштина конституисана према резултатима општих избора од 11. новембра 2000. Ове изборе у Републици Српској темељно су припремили ПИК и изборне комисије општина и градова. Одржани су по ПИК-овим правилима и прописима и по вишечланим изборним јединицама.

Република Српска је у изборима за Народну скупштину подијељена на шест изборних јединица. Прва је давала 13 народних посланика, друга 12, трећа 10, четврта 9, пета 11 и шеста 7. Бирачи регистровани у Републици Српској бирали су за Народну скупштину 83 посланика, од којих 62 у вишечланим изборним јединицама, примјеном формуле пропорционалне заступљености, а 21. посланика по систему компензационих мандата Републике Српске као цјелине.

Од 31 политичке партије, колико их је учествовало на изборима, у Народну скупштину је са мандатима ушло 13 странака. СДС је освојио 31 посланичко мјесто (36,06 одсто), СНСД 11 (12,99 одсто), ПДП 11 (12,24 одсто), СДА шест (7,55 одсто), СП РС четири (4,89 одсто), ДСП четири (4,17 одсто), СДП БиХ четири (4,97 одсто), Странка за БиХ четири (5,17 одсто), ДНС три (3,54 одсто), СНС два (2,27 одсто), Пензионерска странка Српске један (1,33 одсто), Нова хрватска иницијатива један (0,73 одсто) и ДС РС један (0,62 одсто). Од 83 народна посланика у Скупштину је ушло 15 жена.

На конститутивној сједници од 16. децембра 2000. за предсједника Народне скупштине је изабран др Драган Калинић, за потпредсједнике Зоран Ђерић и Сулејман Тихић, а за генералног секретара Мирко Стевановић.

На изборима за шести сазив Народне скупштине од 5. октобра 2002. гласало је 538.453 бирача или 52,89 одсто. Непопуњених гласачких листића било је 13.880 (2,58 одсто), док је број нетачно попуњених износио 14.196 (2,64 одсто). СДС је на овим изборима освојио 26 посланичких мандата (31,19 одсто), СНСД - Милорад Додик 19 (21,79 одсто), ПДП девет (10,73 одсто), СДА шест (7,10 одсто), СРС РС (4,39 одсто), СП РС три (4,21 одсто), ДНС три (3,99 одсто), Странка за БиХ четири (3,65 одсто), СДП БиХ три (3,38 одсто), Пензионерска странка један (1,77 одсто), СНП - мр Мирко Бањац један (1,26 одсто), СНС један (0,98 одсто), ДПС - Предраг Радић један (0,93 одсто), ДС РС један (0,85 одсто) и Нова хрватска иницијатива један (0,61 одсто). Посланички мандат трајао је четири године.

На конститутивној сједници од 28. новембра 2002. за предсједника Скупштине изабран је др Драган Калинић, за потпредсједника Шефкет Хафизовић, а 9. априла 2003. Томислав Томљановић, а за генералног секретара Боро Благојевић.

Одлуком високог представника Педија Ешдауна од 29. јуна 2004. смијењен је др Драган Калинић са мјеста предсједника Народне скупштине. На 19. посебној сједници од 20. јула 2004. за новог предсједника је изабран Душан Стојичић.

(Наставиће се)

Пишу: мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић, мр Горан Ђуран

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана