Златари по успомене морају у иностранство
БАЊАЛУКА - Како би попунили кућни буџет, становници БиХ протеклих година уновчили су готово све кућно златно, због чега су златари принуђени да га увозе из иностранства, па су тако за отпад и ломљавине од племенитих метала лани искеширали 18,1 милион КМ, што је три пута више у односу на годину раније.
Потврђују то и подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, према којима је лани увезено племенитих метала у вриједности од 28,3 милиона КМ, од чега је највише отпада и ломљавина од племенитих метала.
Да је упркос пандемији вируса корона увоз био већи него 2019. године, показују подаци према којима су те године у БиХ стигли племенити метали тешки 22,5 милиона КМ.
Према подацима УИО, порастао је и извоз племенитих метала па су тако лани у иностранство послати злато, сребро, драгуљи и остали накит вриједни 34,1 милион КМ, што је за 13,5 милиона више него 2019. године.
У једној бијељинској златари истакли су да је откуп кућног злата готово стао, те да више нико од грађана не нуди привјеске, ланчиће и друге златне и сребрне успомене.
- Претпостављам да су грађани све што су планирали продати већ уновчили, тако да немамо другог избора него да по отпад и ломљевине, које прерађујемо и продајемо у својим радњама, идемо у иностранство. И оно мало грађана што има шта да понуди, прецјењује - рекли су у овој бијељинској златари и додали да је продаја накита преполовљена у односу на претходне године.
Ништа боља ситуација није ни у Бањалуци, гдје златари, како кажу, не памте лошију годину.
- Једва долазимо до отпада и ломљавина, јер у радњи продајемо искључиво накит који ми израдимо. Још нисмо посегнули за увозом, али све су прилике да ћемо то морати урадити, јер све мање грађана продаје накит који не носи или је оштећен - рекли су у једној бањалучкој златари и додали да грам злата тренутно продају за 130 КМ, док је за дукате потребно издвојити најмање 160 КМ.
Економиста Зоран Павловић истакао је да је откуп племенитих метала у Српској у опадању, јер су становници најдраже успомене продали претходних година да попуне рупе у кућном буџету.
- Разговарао сам са неким откупљивачима злата и сви се жале да више немају шта да откупе, због чега морају да увозе сировине из иностранства. С друге стране, чињеница је да најбогатији у БиХ све више новца троше на накит, посебно жене - казао је Павловић.
Економска и финансијска криза почетком протекле деценије драстично је погоршала социјални статус и животни стандард становника и натјерала многе да по багателној цијени продају драге успомене, а 2011. и 2012. године мјеста за откуп злата од грађана ницала су на сваком ћошку.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
