Пашалић: Задруге су најбољи вид организације пољопривредника

Пашалић је рекао новинарима приликом обиласка пластеника пољопривредног газдинства Драшка Башића из Пољопривредне задруге “Плодови Слатине” из Горњих Кадињана, општина Лакташи, да је задруга добар начин организације овдашњих повртлара и да је ресорно министарство помогло путем ИФАД-а програма.

“Обезбијеђено је око 80.000 КМ за набавку пластеника, амбалаже, за маректинг, а исто толико новца су обезбиједили локална заједница и произвођачи. Први пут у пољопривредним апотекама имамо пласман саднице парадајза и паприке, а то су овдашњи производи и крајњи циљ је да помогнемо произвођачима да пласирају препознатљиви слатински парадајз”, навео је Пашалић.

Он је додао да постоји интерес код још већег броја лица да приступе овој задрузи, а да ће Министарство помагати и редовним премијама које имају повртлари.

Пашалић је подсјетио да је износ за капиталне инвестиције у пољопривреди, које Влада Српске улаже, око 17 милиона КМ, а да произвођачи још издвајају више од 40 милиона КМ.

Он је додао да Министарство настоји да премија буде мања за оне врсте гдје је цијена виша, а веће премије тамо гдје је дошло до пада тржишних цијена како би произвођачима био компензован губитак.

Према његовим ријечима, прољећна сјетва у Српској се одвија у зависности од регије.

“У Семберији је мање-више сјетва кукуруза завршена, а кренула је и сјетва соје. У Крајини, Лијевче пољу, зависно од парцела, сјетва кукуруза је у току. Сјетва је била прекидана падавинама, а пред нама је фино вријеме и биће завршена како треба, још смо у агро-роковима”, додао је Пашалић.

Начелник општине Лакташи Мирослав Бојић рекао је да у општинском буџету постоје редовна средства за подстицаје пољопривредним произвођачима и да у посљедње двије-три године општина подстиче пољопривредне произвођаче из свих области.

“Ми смо пољопривредна општина и усмјерење нам је на подршци пољопривредницима и имамо одличну сарадњу са ресорним министарсвом. Ове године је на располагању око 250.000 КМ директних подстицајних средстава”, навео је Бојић.

Он је додао да су ту и одређена намјенска средстава, као што је 230.000 на годишњем нивоу од претварања пољопривредног у грађевинско земљиште, а која се усмјеравају за подршку пољопривреди.

Драшко Башић, који је и директор задруге “Плодови Слатине”, рекао је да је ове године први пут почела производња расада који је направљен од хибрида паприке, парадајза и краставца који ће на тржиште бити пласирани путем пољопривредних апотека са којима ова задруга има договор.

Он је навео да је у плану је ширење задруге, као и изградња објекта за прераду и паковање парадајза.

“Само поднебље, пошто немамо једног од главних штетника парадајза, значи и знатно редукован број третмана парадајза на минимум, а налазимо се на брежуљкастом терену па су пластеници постављени тако да је повећано провјетравање, што смањује број болести”, нагласио је Башић.

Он је рекао да је у плану и брендирање и заштита слатинског парадајза јер је “здрав, добар и укусан производ”.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.