Упркос благом расту производње рибе у Српској, произвођачи и даље у незавидном положају

Анита Јанковић Речевић
Упркос благом расту производње рибе у Српској, произвођачи и даље у незавидном положају

БАЊАЛУКА - У домаћим рибњацима прошле године произведено је 2.310 тона пастрмке и шарана, што је благи скок у односу на годину раније, а укупна вриједност производње достигла је 14,55 милиона КМ.

 

 

Према прелиминарним процјенама Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, током прошле године произведено је 1.714 тона пастрмке и 596 тона шарана, за разлику од годину раније када је производња пастрмке износила 1.558 тона, а шарана 562 тоне.

Иако бројеви показују благи раст производње, произвођачи истичу да је сектор рибарства у Српској и даље у лошем стању, те да годишњи резултати не осликавају стварну слику у тој области.

Наводе да су оштра конкуренција из региона и Федерације БиХ, прекомјеран увоз, недовољна подршка надлежних и све израженије климатске промјене главни проблеми са којима се боре већ годинама.

Директор предузећа “Тропик рибарство - рибњак Јањ” Зоран Тепић истиче да је производња шаранских врста драстично пала у односу на десетак година раније, због чега је, како каже, увоз отишао у небо.

Истакао је да ни производња пастрмке није на завидном нивоу, али да је ту ситуација ипак нешто боља.

- Наша фирма је лани узгојила око 1.400 тона прираста и у односу на 2018. и 2017. годину успјели смо се полако опоравити, али то је још недовољно. Проблем је што смо у односу на колеге из ФБиХ у много незавиднијем положају. Они имају подстицаје од 1,2 КМ по килограму који иду до 600.000 КМ, док ми, с друге стране, можемо максимално рачунати на 50.000 КМ, што за велике произвођаче није стимулативно - нагласио је Тепић.

Он је додао да бројеви о произведеним количинама рибе у РС показују да ресорно министарство мора снажније подржати рибаре.

- Министар пољопривреде Борис Пашалић је то схватио јер ћемо ове године коначно имати субвенције за капиталне инвестиције, што до сада није био случај. До сада смо једини били искључени из тог вида подршке, што је дијелом и резултат занемарљивих бројева о производњи рибе - казао је Тепић.

Појаснио је да је улагање у модернизацију од великог значаја за домаће произвођаче јер би им омогућило приступ захтјевнијем европском тржишту.

- Око 65 одсто рибе коју произведемо извеземо на тржиште Србије, Македоније, Црне Горе, Словеније, Хрватске и Италије, с тим да нам је Италија највећи купац. За даља европска тржишта нам требају велике капиталне инвестиције јер су значајно захтјевнија. Због изостанка тих капиталних инвестиција свих ових година нисмо могли ширити извоз - појаснио је Тепић нагласивши да је увођење бесцаринских квота на нивоу БиХ помогло рибарима, али да ни то није довољно за снажнији развој.

Да је рибарство на маргинама слаже се и власник предузећа “Бутрекс рибарство” Вељко Буђен који истиче да ће свака наредна година бити све тежа за ову производњу.

- Два су разлога за то. Први је прејака конкуренција из ЕУ и Србије када је у питању шаранска риба, због чега наши рибњаци константно иду на смањење производње. Други разлог су све израженије климатске промјене које много штете узгоју пастрмке која неће топлу воду, а која је због високих температура све топлија, нарочито у језерима, тако да је велико питање којим путем ће производња пастрмке ићи убудуће - казао је Буђен.

Удружење

Зоран Тепић каже да би ове године требало да буде организовано удружење произвођача из Републике Српске како би се лакше изборили за бољи положај.

- Препознали смо да постоји проблем у недостатку комуникације са надлежнима и без обзира на позитивне помаке нашег министарства, у овој години оформићемо удружење рибара како бисмо се на адекватнији начин борили за наша права и испуњење захтјева - рекао је Тепић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана