Трговина непокретностима из године у годину у Српској све већа: Продата имовина тешка 488 милиона КМ

Према подацима Регистра цијена непокретности који води Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП), од јануара до краја децембра прошле године у Српској је регистровано 9.458 купопродајних уговора у којима је прометовано 18.268 кућа, станова, плацева и других непокретности, а укупна остварена цијена износила је 487,74 милиона КМ. Да је трговина непокретностима лани и те како цвјетала, доказ су подаци из 2018. према којима је вриједност продатог земљишта, кућа и других некретнина те године износила 395,08 милиона марака. 

- Највише промета у 2019. години забиљежено је у Бањалуци и Бијељини, а најмање у Љубињу, Рудом, Новом Горажду и Станарима, с тим да у Берковићима, Источном Дрвару, Источном Мостару, Језеру, Калиновику, Крупи на Уни, Купресу, Оштрој Луци и Петровцу није забиљежен промет непокретности - навели су у РУГИПП-у.

Истакли су да некретнине у Бањалуци достижу највише цијене у Српској, па се тако најскупље продати кућа и стан налазе у граду на Врбасу.

- Цијена најскупље продатог стана лани је износила 669.900 КМ, а ријеч је о објекту величине око 244 метра квадратна са два гаражна мјеста. Купац је за најскупље продату кућу, величине 230 метара квадратних, искеширао 650.000 марака, а у цијену је урачунато и двориште од 642 квадрата - рекли су у РУГИПП-у и додали да је, према анализираним купопродајним уговорима, просјечна цијена стана по метру квадратном лани износила 1.224, а земљишта 2,44 марке, док је просјечна цијена продатих кућа била 47.688 КМ.

Начелник Крупе на Уни Младен Кљајић каже да ова општина, у којој лани није било купопродајних уговора, нема развијену инфраструктуру и индустрију па је јасно зашто се људи не одлучују да купују земљиште и куће.

- Зашто улагати новац у нешто што нема перспективу? У Крупи на Уни живимо само ми који смо овдје рођени, досељавања нема, напротив, добар дио људи је отишао трбухом за крухом. Имамо само једну кројачку радњу која запошљава 40 радника, два угоститељска објекта и двије трговине и то је то, људи углавном живе од пољопривреде - прича Кљајић.

Иако је Језеро једна од девет локалних заједница у Српској у којима, према подацима РУГИПП-а, лани није забиљежен промет непокретности, начелница Снежана Ружичић тврди да је у тој општини трговано земљиштем.

- Лани су продата два плаца у власништву општине и то одлуком Скупштине, а куповано је пољопривредно земљиште уз ријеку Пливу које су људи претварали у грађевинско због градње викендица - рекла је Ружичићева и додала да општина много ради на задржавању младих, те да нема промјена у броју становника. 

Предсједник Скупштине Удружења посредника у промету некретнина РС и власник бањалучке агенције “Сензор” Манојло Поповић каже да су услови за трговање некретнинама у Српској веома добри већ неколико година захваљујући, прије свега, доброј потражњи.

- Очекујемо да тако буде и ове године. Не мислим да ће пандемија вируса корона наштетити тржишту некретнина, чак не очекујемо ни пад цијена. Куповна моћ домаћег становништва због ове кризе ће сигурно пасти, али главни купци станова и кућа у Српској су људи из дијаспоре, тако да не очекујемо богзна какав пад потражње - рекао је Поповић.

Структура

Према подацима РУГИПП-а, у 2019. години, као и у претходним годинама, највише је прометовано пољопривредно земљиште и то 6.170 парцела или 34 одсто у односу на укупан број продатих непокретности.

- Новог власника добиле су и 1.484 куће, а број прометованих станова лани је износио 3.219. Трговано је и грађевинским земљиштем, а број продатих парцела је 3.590 - навели су у РУГИПП-у. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.