Штада група наставља раст, нова улагања у "Хемофарм"

Tanjug
Штада група наставља раст, нова улагања у "Хемофарм"

​Београд - Глобална фармацеутска компанија "Штада група" у оквиру које послује и српски произвођач лијекова "Хемофарм" забиљежила је раст продаје од 11 одсто у првих шест мјесеци ове године, а у српску производњу у 2020. требало би да уложе око 20 милиона евра, колики ниво инвестиција је планиран за ову годину.

Када је ријеч о тржишту Србије и региона, у "Хемофарму" је прошле године произведено 245 милиона паковања лијекова, односно 5,6 милијарди таблета, боца или туба.

За ову годину се очекује производња од 6,3 милијарде таблета од чега је око 70 процената намијењено европском тржишту.

Представници 150 чланица које послују у оквиру Штада групе окупили су се данас у Београду на пословном састанку, а јавности се у Србији по први пут од именовања на ову функцију, у августу прошле године, обратио генерални директор Штаде Петер Голдшмит.

Говорећи о полугодишњим резултатима, представници Штада групе навели су да је пријављена консолидована продаја повећана за 11 одсто у првој половини 2019. на 1,26 милијарди евра (2018. је била 1,14 милијарди евра).

"Не растемо само у једној земљи, већ растемо у многим земљама и регионима као и сегментима, нарочито у сегменту генерике који је наша основна делатност али такође и у брендираним производима", рекао је Голдшмит.

Он је најавио да ће инвестиције у "Хемофарм" бити уложене у побољшање продуктивности, производњу, али и побољшање квалитета у погонима и обуку запослених.

Ова компанија, како је речено, биљежи велики раст продаје и освајање тржишног удјела на европским тржиштима, у земљама попут Њемачке, Велике Британије, Шпаније, Француске али и у областима сјеверне и источне Европе, у Азији односно на Блиском Истоку.

Компанија је недавно отворила нову фабрику у Вијетнаму са капацитетима од четири милијарде таблета.

Штада група, у оквиру које од 2006. године послује и компанија "Хемофарм", један је од највећих произвођача лијекова и здравствених производа широке потрошње који се издају без рецепта, своје производе пласира у приближно 120 земаља и запошљава 10.500 људи.

"Здравствено" истраживање које редовно ради ова компанија у бројним државама свијета, показала је, када је ријеч о Србији, да су грађани наше земље, како је речено, спремни за нове иновативне начине лијечења и све оно што се тиче њиховог здравља те да су наши грађани, на примјер, ради да пристану на генетска тестирања.

"У Србији се људи мање боје старости и старења јер то посматрају као део живота", рекао је Голдшмит говорећи о истраживању ове компаније и напоменуо да је за Штаду у Србији, Хемофарм од суштинске важности не само са комерцијалног аспекта већ, каже, ова компанија представља један од основних стубова здравства у нашој земљи.

Генерални директор "Хемофарма" Роналд Зелигер истакао је да је та компанија лидер како у Србији, тако и у Босни и Херцеговини када је ријеч о лијековима који се издају на рецепт и области ОТЦ препарата, а одскоро, каже, лидерску позицију ова компанија заузела је и у Црној Гори.

Производни погони "Хемофарма" (укупно пет фабрика) налазе се у Србији, Црној Гори и БиХ - Републици Српској у Бањалици, а лабораторију имају и у Румунији.

У овим фабрикама се производи 60 посто свих Штадиних препарата, а 70 процената производње одлази широм свијета.

Директор производње "Хемофарма" за југоисточну Европу Дејан Ивановић навео је да су инвестиције доприњеле да се од 2006. године када је "Хемофарм" постао члан Штада групе до данас, обим производње увећа 2,5 пута, а портфолио компаније за четири пута.

Штада је у опрему, инфраструктуру, процесе и увођење стандарда од тада инвестирала око 300 милиона евра.

Као примјер инвестирања у развој, навео је фабрику у Бањалуци која је по отварању 2003. године производила 100 милиона таблета, док данас биљежи 1,1 милијарду.

У опрему у бањалучку фабрику инвестирано је ове године, каже, два милиона евра.

Генерални директор Штада групе Петер Голдшмит рекао је одговарајући на новинарска питања да успоравање економије у Њемачкој, гдје Штада има водећу позицију и раст од 3 процента у ОТЦ (брендираним производима) сегменту, неће утицати на улагање у Србији јер није ријеч о повезаним инвестицијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана