Спас за товљаче илића само уз своју клаоницу

Иницијатива је потекла од Управног одбора Удружења товљача пилића РС, које окупља око 100 фармера са подручја поменуте три општине, а клаоница би радила у склопу те асоцијације. Товљачи пилића су крајем прошле године изразили незадовољсто цијеном од 30 фенинга по килограму прирасти за услужни тов. РС је остала без иједне домаће клаонице и прерађивача пилећег меса за разлику од ФБиХ која их има најмање десет.

Изградња домаће клаонице требало би да кошта од три до пет милиона КМ, али фармери немају новац да је исфинасирају сами, због чега траже партнера. Због тога ће се састати са министром пољопривреде и покушати се договорити о сарадњи како би, ипак, реализовали пројекат.

Члан удружења Душан Симић истиче да је "србачко пиле" био препознатљив бренд Српца, а прерада је обављана у домаћој клаопници "Живинопродукт". Клаоницу је, међутим, откупила словеначка "Перутнина", а сада је већински власник постала руска компанија.

- Наша жеља је да у једној од ове три општине подигнемо клаоницу, вратимо у живот препознатљив бренд и побољшамо услове това. Носилац изградње нове клаонице могла би бити фирма "Живанић ДС" из Прњавора, а извори финансирања фармери са сопственим капиталом, ресорно министарство, комерцијалне банке и домаћи и страни фондови - каже Симић који има двије перадарске фарме капацитета већег од 20.000 товних пилића у једном турнусу и који обавља и функцију начелника Одјељења за привреду и друштвене дјелатности општине Србац.

Фармер из Српца Јово Гужвић каже да је идеја о формирању домаће клаонице добра, али се плаши да је касно за ту причу будући да је тржиште већ заузето.

- Свима би та клаоница добродошла, али бојим се да је касно, јер простора на тржишту готово да и нема. Сумњам да би се једна клаоница у повоју могла пробити на тржишту поред ових које су јаке и послују већ годинама - рекао је Гужвић.

Истакао је су домаћи фармери испустили прилику током продаје "Живинопродукта".

- Ми смо као кооперанти морали купити "Живонопродукт", а не допустити да га купи "Агроунија", па касније "Перутнина", али то је продала држава, нас нико ништа није питао и сад је стање такво какво јесте - додао је Гужвић.

Највећи проблем перадара је разједињеност, која је манифестована и у новембру прошле године када се већина није одазвала на састанак у Српцу како би се договорили о даљим корацима и преговорима са откупљивачима пилића и повећању цијене услужног това. Према мишљењу перадара основни кривци за овакво стање су откупљивачи пилића који су се незванично удружили и договорили цијене услужног това, а фармери који то нису схватили постали су њихова најамна снага.

Центар живинарства пао на ниске гране

Душан Симић истиче да су услови у живинарској производњи сваке године све гори и да је Србац, који је био центар прерадарства у бившој Југосалвији, пао на ниске гране.

- Сви прерађивачки капацитети у вези са прерадарством су у ФБиХ, а у РС су остали само фармери који су у тешкој ситуацији и раде услужни тов по веома лошим условима, које диктирају Словенци и које наша држава кредитира умјесто да помогне домаћим фармерима - категоричан је Симић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.