Слом банака диже цијену злата
БАЊАЛУКА - Цијене злата на свјетском тржишту скочиле су до десет одсто за свега неколико дана након краха великих свјетских банака, а шта ће се дешавати на тржишту овог племенитог метала у наредном периоду, стручњаци кажу да је тешко прогнозирати наводећи да овај скок за сада није утицао на раст цијена накита у Српској.
Усљед нестабилности на свјетском тржишту и страха од потпуног колапса банкарског сектора, инвеститори се обично окрећу злату као најсигурнијој опцији за чување новца, што се аутоматски одражава на раст цијена тог племенитог метала.
Према ријечима саговорника “Гласа Српске”, то се десило и сада, наводећи да је прије кризе и посрнућа неколико свјетских банака килограм злата коштао 55.000 евра, док је јучерашња цијена на свјетској берзи премашила 58.000 евра.
Члан Асоцијације златара Србије Љубиша Беловановић каже да је злато огледало свјетске економије, наводећи да је цијена тог племенитог метала прошле године, прије почетка рата у Украјини, износила 51.000 евра.
- Како је почео да се дрма банкарски сектор у САД, цијена злата је за свега неколико дана скочила око десетак одсто. Шта ће се дешавати у наредним седмицама, тешко је прогнозирати, лично сматрам да ће се цијене вратити на старо, само је питање када. На пољу економије дешавају се непредвидиве ствари, постало је незахвално прогнозирати било шта јер Запад води шпекулативну економију, која нема много везе са логиком и оним што смо учили - рекао је Беловановић.
Према његовим оцјенама, инвеститори у злато посљедње двије деценије нису се много обогатили.
- Злато је мртав капитал, не даје добит. С њим не можеш да зарадиш, али ни да изгубиш, већ само да сачуваш новац, а инвеститори желе да обрћу средства, да зарађују и кад купују и кад продају - објашњава Беловановић.
Економиста Александар Љубоја сматра да се криза банкарског сектора завршава са проблемима швајцарске банке Креди Свис наводећи да су то били појединачни случајеви, те да је економија Српске сувише мала да би могла осјетити негативне посљедице наведених глобалних нестабилности.
- Живимо у времену пуном страха од разноразних глобалних нестабилности, пандемија, ратова, тако да криза банкарског сектора може за посљедицу имати да дио инвеститора новац пожели сачувати улагањем у некретнине или злато, мада сматрам да то неће бити у великој мјери и да то не треба да нас забрињава на дуже стазе - казао је Љубоја за “Глас”.
Власник бањалучке златаре “Малбашић” Веселко Малбашић појашњава за “Глас” да најновији скок цијена злата није драстичан, те да се за сада није одразио на малопродајну цијену у Српској.
- Пратићемо шта ће се дешавати, ако криза ескалира, поскупљење ће се прелити и код нас јер морамо нивелисати цијене како бисмо могли набављати робу. Реална цијена злата према нашем искуству, а 37 година радимо овај посао, је око 55.000 евра и без обзира на тренутни пораст, сматрам да ће се у наредном периоду кретати око тог износа - рекао је Малбашић.
Покриће
Љубиша Беловановић сликовито објашњава да све количине злата ископане на Земљи од постанка свијета до данас могу стати у солитер са шест спратова, односно површину од 8.000 метара кубних.
- Говорим искључиво о чистом злату, а када те количине поредимо са одштампаним новцем, злато би требало да кошта далеко више од садашње цијене - рекао је Беловановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
