Раст инфлације тјера грађане БиХ на додатна задуживања: Кредити скочили за више од пола милијарде
БАЊАЛУКА - Кредити грађана у банкама у БиХ на крају марта износили су 10,52 милијарде марака, што је за 555,4 милиона КМ више у односу на исти период лани, а економисти истичу да је галопирајућа инфлација натјерала многе да посегну за додатним задужењима.
Према подацима Централне банке БиХ, задужења грађана на крају марта ове године чинила су половину укупних кредита који су износили 21,5 милијарди марака. У поређењу са кредитном задуженошћу мјесец раније, укупни кредити у марту већи су за 195,6 милиона КМ, а кредити грађана за 85,8 милиона марака.
- Годишња стопа раста укупних кредита у марту 2022. године износила је 3,8 одсто, односно 776,7 милиона, а годишњи раст кредита становништва износио је 555,4 милиона КМ или 5,6 одсто - навели су у Централној банци БиХ. Додају да је смањење кредитног раста на годишњем нивоу регистровано код владиних институција за 53,5 милиона КМ и нефинансијских јавних предузећа за 8,6 милиона КМ.
Економиста Марко Ђого рекао је за “Глас Српске” да и однос задужености привреде и грађана потврђује да смо потрошачко друштво.
- Примјера ради, у Србији су банке више оријентисане ка привреди и тамо кредити привреди чине око 70 одсто, у Хрватској је толики проценат кредита становништву, док је у БиХ тај однос изједначен - рекао је Ђого нагласивши да је са аспекта економског раста најздравији модел који је присутан у Србији.
Очигледно је, објаснио је Ђого, да се у Србији банкарство посматра као канал који треба да акумулира депозите из сектора становништва и усмјери их ка привреди.
Додао је да наведени раст кредита у БиХ не представља велико изненађење јер су стопе раста кредитног пословања банака до 2008. године износиле до 20, па и 30 процената годишње.
- Након тога све до 2014. године услиједио је период прилагођавања и још тада је истицано да ће убудуће кредитни раст слиједити стопу привредног раста плус неколико процената. Као посљедицу инфлације можемо очекивати и бржи кредитни раст у наредном периоду - рекао је Ђого.
Економиста Зоран Павловић истиче да ове бројке показују да све теже живимо те да рјешење проналазимо у новим задужењима.
- Плате не расту пропорционално повећању трошкова живота, тако да већина излаз види у краткорочном задуживању и рјешавању проблема данас, надајући се да ће глобално сутра бити боље. Надлежни у БиХ не чине ништа да би грађанима, чији буџети трпе страховите ударе, било шта олакшали - закључио је Павловић.
Девизне резерве
Девизне резерве Централне банке БиХ на крају марта износиле су 15,96 милијарди КМ и биљеже раст од 17 одсто на годишњем нивоу. У поређењу са фебруаром ове године девизне резерве су смањене за 2,4 одсто или 384,8 милиона марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
