Радован Бајић, предсједник Управе НЛБ Банке Бањалука: Улагање у кадрове кључ успјешног пословања

У средиште пословања ова банка је увијек, и прије свега, стављала клијенте, настојећи им бити истински партнер и разумјети њихове потребе, рекао је у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Управе НЛБ Банке Бањалука Радован Бајић и додао да је визија ове банке, између осталог, бити пожељан послодавац са високомотивисаним, ангажованим и лојалним запосленима.

- Пандемија вируса корона није много утицала на наше планове. Упркос свим проблемима, Банка је и прошле, као и свих претходних година, имала позитиван пословни резултат. Захваљујући односу запослених према обавезама и комитентима, лани је остварена добит од преко 22 милиона КМ - изјавио је Бајић.

Према његовим ријечима, резултати у овој години су у свим сегментима много бољи у односу на првих пет мјесеци прошле године, због чега не постоји сумња да ће овогодишњи планирани резултат бити реализован, и искрено вјерује да ће укупни резултати пословања привреде Републике Српске бити много бољи него прошле године.

ГЛАС: На челу Банке сте двије и по деценије и све то вријеме Банка послује позитивно као једна од водећих у Српској. Шта је важно да се одржи успјех и добри резултати пословања?

БАЈИЋ: Рад је једина непозната у једначини успјеха, због чега је није тешко ријешити. Највећи успјех је у томе што сам имао, бирао и задржао добре људе за сараднике. Они су практично остварили резултате којима можемо да се поносимо. Успјех руководиоца зависи од његовог односа према запосленима и способности да изабере запослене који су посвећени послу, спремни да уче и прихватају промјене. Све брзо застаријева, па и производи у банкарству. Банка нарочито посвећује пажњу развоју кадрова, кадрова са високим потенцијалом и спремношћу да непрекидно уче и прихватају нове изазове. Инвестиција у развој кадрова је инвестиција у будућност. Захваљујући томе, свих протеклих 25 година остваривали смо позитивне резултате. Главни фактор успјеха је наш однос према комитентима, којима смо пружали одличне услуге и вјеровали да су они наши амбасадори, који промовишу Банку као поузданог партнера. Наши комитенти су грађани Републике Српске и угледни привредници, и филозофија ове банке јесте и биће да су они у фокусу пословања. Банка је одувијек имала одличну акционарску структуру и акционаре који су били у стању да, осим капитала, пружају подршку Банци кроз пренос технологија и знања. Наш доминантни акционар је НЛБ Банка Љубљана, која је регионални лидер по начину пословања, резултатима и разумијевању тржишта и потреба комитената. Ми преузимамо стандарде, технологију и знања која се примјењују унутар цијеле НЛБ Групе. Имамо одличну сарадњу са свим банкама чланицама Групе, од Скопља до Љубљане. Све то, као и позитивна улога Агенције за банкарство РС и Владе РС, допринијело је да Банка у континуитету остварује добре резултате и буде једна од профитабилнијих, као и најстабилнијих банака РС и БиХ. 

ГЛАС: С обзиром на то да НЛБ Банка има незнатан проценат флуктуације запослених, како сте успјели одржати мотивацију запослених и који је Ваш савјет послодавцима како да задрже раднике?

БАЈИЋ: Развијамо културу отворене комуникације, ефикасности и одговорности у испуњавању наших обавеза и послујемо са жељом да стварамо рјешења која доносе позитивне ефекте Банци и комитентима. Успјех Банке у протеклим годинама омогућава нам да имамо конкурентну понуду, па комитенти немају разлога да траже услуге других банака за исте производе. У таквом амбијенту сви радници желе да учествују и дају лични допринос. Однос запослених према комитентима одражава однос који њихови руководиоци имају према њима. Због тога Банка посвећује посебну пажњу организационој култури и клими, као и култури односа руководства према запосленима. Вјерујемо да мотивација радника није заснована само на примањима, него и на другим факторима, о којима је неопходно непрекидно бринути.

ГЛАС: Који сегменти су, према Вашем мишљењу, кључни за задовољство комитената?

БАЈИЋ: Ефикасност и квалитет услуге су фактори који имају највећи утицај на задовољство комитената. Пословнице НЛБ Банке Бањалука распрострањене су широм Републике Српске. Послујући са око 50 пословних јединица од Требиња до Новог Града, ова банка има и најширу базу комитената у Републици Српској. Широка мрежа пословница и број комитената су велика предност, која комитентима омогућава да послују са Банком на начин да се платне и друге трансакције завршавају у оквиру једне банке, што је за њих брже и уз мање трошкове. На задовољство комитената утиче и степен и обим дигитализације, као и број квалитетних електронских сервиса којима располажемо.

ГЛАС: Како је пандемија вируса корона утицала на банкарски сектор? Шта је за Вас био највећи изазов у томе?

БАЈИЋ: Као и за друге пословне субјекте, највећи изазов за Банку представљало је остваривање континуитета пословања, узимајући у обзир заштиту здравља запослених и комитената, као и обезбјеђивање епидемиолошких услова које прописује Републички штаб за ванредне ситуације. Упркос свим проблемима, само неколико дана нису радиле поједине пословнице Банке, јер су запослени били у изолацији, и повремено се дешавало скраћивање радног времена. Као посљедица негативних утицаја пандемије, финансијски сектор РС у прошлој години имао је лошије резултате од остварених у 2019. години. Ипак, најважније је да те негативне промјене у виду стагнације кредитних активности и ниже остварене добити нису утицале на стабилност финансијског сектора РС. На многе привредне гране, нажалост, негативан утицај пандемије био је много већи него на банкарски сектор.

ГЛАС: Како сте постали дио тима који је основао прву банку у Српској послије рата?

БАЈИЋ: Захваљујући визији предсједника тадашње Управе Војвођанске банке у Новом Саду Животе Михајловића 1996. године основали смо филијалу Војвођанске банке у Бањалуци. Након турбулентног и несигурног времена, када се одиграо распад државе и истовремено догодила промјена друштвено-политичког система, није ми било тешко да прихватим позив да будем директор филијале.

Моја претходна искуства су ми показивала да имам више афинитета за рад у привреди, па је прелазак у банкарство био логичан. На темељима Војвођанске банке 1998. године формирали смо самосталну ВБ банку, као прву банку акционарско друштво у Републици Српској. Емисијом нових акција извршена је докапитализација банке 2001. године, а купац је била ЛХБ Банка из Франкфурта. У доношењу одлуке кључну улогу је имао тадашњи потпредсједник ЛХБ Банке, господин Никола Мркић. Од тада почиње сарадња и са НЛБ Банком из Љубљане која је 2006. године ЛХБ Банци Бањалука припојила Развојну банку југоисточне Европе, од када послујемо под називом НЛБ Развојна банка. Године 2016. Банка мијења име у НЛБ Банка Бањалука. Посљедњих 10 година ритам позитивних промјена ове банке вођен је кроз кључну улогу Блажа Бродњака, предсједника Управе НЛБ Љубљана. Банка је остваривала натпросјечне резултате, гдје је просјечан годишњи принос на капитал био преко 15%, а просјечан принос по акцији преко 30 одсто.

ГЛАС: Како видите будућност банкарства у Српској у свјетлу дигитализације?

БАЈИЋ: Банкарски сектор Републике Српске је у доброј кондицији. У банкарству ради много младих и образованих колега, и немам сумње у њихову способност да ће успјешно водити банке и финансијски систем РС, и успјешно рјешавати све изазове које промјене доносе, укључујући и потпуну примјену дигитализације. Неколико наредних година биће обиљежено великом ликвидношћу, ниским каматама и све већом примјеном савремених технологија уз мање ангажовање радника. Долази вријеме виртуелног банкарства, па можемо очекивати пословнице банака без присуства радника.

Искуство

ГЛАС: Можете ли нам дати кратак осврт на Ваше претходно радно искуство прије банкарства?

БАЈИЋ: Прије доласка у банкарство радио сам као потпредсједник Извршног одбора општине Бањалука. У периоду од 1983. до 1992. у фабрици "Руди Чајавец" био сам предсједник пословног одбора и директор радне организације "Електромеханика", која је запошљавала 3.000 радника, и директор ООУР-а у оквиру "Електромеханике". Из рада у индустрији носим позитивна искуства, а памтим одличне пословне резултате и велику ангажованост радника. "Електромеханика" је имала веома разноврстан производни програм и производила је дијелове (стартермоторе, електромоторе, системе паљења, прекидаче и др.) за аутомобилску индустрију у бившој Југославији, као и познате свјетске произвођаче аутомобила као што су "Форд", "Мерцедес", "Фијат", "Лада" и други. Производни програм обухватао је и дијелове за хеликоптере и авионе. Прије доласка у "Руди Чајавец" радио сам као професор економске групе предмета у Средњошколском центру у Кнежеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.