Петричевић: Нове технологије и продуктивност услов привредног развоја

Петричевић је у интервјуу Срни рекао да само тако овдашње компаније могу бити конкурентне на захтјевном иностраном тржишту.

"Од изузетног значаја је да конкурентност економије подижемо кроз технолошки развој и подизање нивоа знања. Управо то веже ове двије компоненте јер, уколико набавите нову и савремену машину, морате имати и обученог радника", навео је Петричевић.

Он је напоменуо да константно расте подршка привреди за директна улагања, па се у овој години на том плану може рачунати на 15 милиона КМ за технолошки развој у прерађивачкој индустрији.

"Прошле године на располагању смо имали седам милиона КМ, а захваљујући овим бесповратим средствима привредници из области прерађивачке индустрије су инвестирали око 66 милиона КМ. За очекивање је да у овој години те инвестиције пређу 100 милиона КМ", истакао је Петричевић.

Он је прецизирао да је за наставак развоја привреде потребно улагати у истраживања, иновације и дигитализацију, стварати сопствене линије производа или виши степен финалног производа.

"То се нарочито односи на фабрике које раде лон послове у дрвној индустрији и области текстила, коже и обуће. Дугорочно, привредни развој не смијемо базирати на томе да имамо најјефтинију радну снагу, већ да је значајно технолошки унаприједимо", појаснио је Петричевић.

Он је нагласио да је ситуација у вези са пандемијом вируса корона показала да још више треба бити упућен на домаће ресурсе.

"Ту говоримо и о развоју домаћег производа и брендова, као и навици наших потрошача да више купују домаће", рекао је Петричевић.

Он је констатовао да међу водеће гране привреде Српске спадају металска, електро, дрвопрерађивачка и индустрија текстила, коже и обуће.

"То су сектори са највећим бројем радника и највећим учешћем у извозу Српске. Ту постоји простор за додатно унапређење, било да се ради о сарадњи унутар Српске или са страним партнерима, а потенцијал је и у сектору информационих технологија", изјавио је Петричевић и напоменуо да намјенска индустрија у Српској представља важну индустријску грану са извозним потенцијалом.

ПРИВРЕДА ПОКАЗАЛА ВИТАЛНОСТ

Петричевић је оцијенио да период пандемије није стимулативан, али да подаци о броју запослених, расту индустријске производње и бруто домаћег производа, покривености увоза извозом, говоре да је Српска, упркос изазовима, лани успјела сачувати виталност привреде и опоравити се.

Он је додао да се може рећи да су се привредници добро прилагодили, а да је Влада Српске уложила додатне напоре и средства да подржи привредне активности.

"Иако пандемија није стављена под контролу, можемо бити задовољни оствареним резултатима у протеклој години. Вјерујем да ће ова година бити још успјешнија, те да ћемо биљежити још боље резултате како бисмо се не само вратили на ниво прије пандемије, већ наставили привредни раст и развој у сваком погледу", навео је Петричевић и додао да у овој години очекује смиривање инфлаторних кретања.

Он је рекао да се у 2022. години очекује наставак раста плата, што потврђују и раније одлуке Владе да се низом економских мјера и смањењем парафискалних намета одрекне 80 милиона КМ буџетских прихода у корист пословне заједнице.

"Када су у питању активности нашег министарства, привреди смо у укупно четири обрачунска периода вратили око 22 милиона КМ за повећање плата радника, и то у складу са Законом о подстицајима у привреди", указао је Петричевић.

Он је изразио задовољство што је на плану висине нето просјечне плате у Српској пређен праг од 1.000 КМ, као и повећањем најниже плате која од 1. јануара износи 590 КМ.

"Када је формирано Министарство, задали смо циљ да просјечна нето плата у реалном сектору достигне ону у јавном и то је нешто на чему ћемо наставити радити. И плата у прерађивачком сектору је у протекле три године расла. Она тренутно износи 847 КМ за новембар прошле године и треба да буде и већа, јер је прерађивачка индустрија Српске изузетно важна с обзиром на то да чини око 85 одсто извоза Српске и запошљава више од 55.000 радника", истакао је Петричевић.

Он је нагласио да је тренд повећања плата у Српској, посебно у реалном сектору, једна од битних ствари у смислу да овдашњи радници мање размишљају о одласку у иностранство.

ДОБРО ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић оцијенио је да Српска пружа изузетно добро пословно окружење за инвестирање, а неке од предности су повољан геостратешки положај, стимулативна пореска политика /нема пореза на дивиденду, порез на добит је 10 одсто.../, конкурентна цијена електичне енергије, те подстицаји за улагања под истим условима као и за домаће инвеститоре.

"Свакако, један од основних предуслова за инвестирање је питање оспособљености кадра који је потребан савременом инвеститору и који се може прилагодити потребама привреде, као и администрација која је на услузи инвеститорима", рекао је Петричевић.

Он је навео да је на том плану формирање републичке Дирекције за иностране инвестиције карика у низу активности Владе Српске с циљем привлачења тих инвестиција.

"Поједини страни инвеститори су већ присутни и планирају проширење производње и отварање нових погона. Са заинтересованим страним инвеститорима из прерађивачке индустрије воде се преговори и ми смо с њима већ обилазили одређене локације на којима желе да отворе своје погоне и запосле значајан број радника, а гдје им је доступна одговарајућа инфраструктура, школовани радници и погодности локалних заједница", указао је Петричевић.

Он је напоменуо да се као реална отворила могућност да се дио западноевропске индустрије, која је имала своје погоне у Кини, дијелом пребаци и на подручје западног Балкана.

"Ситуација у вези са глобалним економским кретањима у вријеме пандемије, укључујући и ланце снабдијевања, показала је колико се ствари компликују када дође до поремећаја са транспортом, поскупљења сировина и недостатка одређених роба и производа. У вези с тим промоција наших привредних потенцијала и контакти са страним инвеститорима биће од изузетног значаја у наступајућем периоду", навео је Петричевић.

Он је додао да ће и формирање првих слободних зона у Српској допринијети привлачењу домаћих и страних инвеститора.

Петричевић је констатовао да је предузетништво код нас још на ниском нивоу, због чега треба промијенити перцепцију и промовисати примјере младих, успјешних људи који креирају послове, доносе иновације и мијењају друштво на боље.

Он је истакао да је још од основне школе потребно радити на финансијском описмењавању како би грађани били спремнији и храбрији да у неком моменту живота уђу у предузетничке воде.

Петричевић је подсјетио да у оквиру Министарства привреде и предузетништва Републике Српске постоји ресор за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, који стратешки ради на развоју и промоцији предузетништва. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.