Петар Ђокић, министар енергетике и рударства у Влади Републике Српске: Закон о електричној енергији за слободно и конкурентно тржиште

Г.С.
Петар Ђокић, министар енергетике и рударства у Влади Републике Српске: Закон о електричној енергији за слободно и конкурентно тржиште

Либерализација тржишта електричне енергије је актуелна тема већ дужи период и на њој се интензивно радило у протеклим годинама. Међутим, и у земљама које су прве започеле тај процес, он није спроведен у кратком року и без доста проблема.

Рекао је то министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић и додао да је потребно увести сложене и комплексне промјене у један традиционални систем као што је електропривреда, а либерализација тржишта електричне енергије сматра се најрадикалнијом промјеном након стварања јединственог тржишта Европске уније.

- Мора се констатовати да до сада нису поштоване међународно преузете обавезе БиХ у погледу неких рокова из Трећег енергетског пакета. Као што је познато, били смо у обавези да од 1. јануара 2015. године прилагодимо законодавство и да од тог датума имамо потпуно отворено тржиште, што поједностављено значи да сви купци имају право да бирају снабдјевача од којег ће куповати енергију на тржишту, док истовремено сви снабдјевачи послују у једнаким условима на тржишту и имају могућност да свим купцима понуде продају енергије - казао је Ђокић.

У јуну 2020. године усвојен је Закон о електричној енергији који је ступио на снагу 1. јануара 2021. године. Закон је назван реформским. Зашто?

ЂОКИЋ: Стварање услова за потпуно либерализовано тржиште захтијева спровођење крупних захвата у постојећој организацији електроенергетског сектора. Прије свега, да би била онемогућена дискриминација потребно је раздвојити мрежне дјелатности преноса и дистрибуције од снабдијевања и производње, и континуирано надзирати ово раздвајање, да би биле спријечене злоупотребе. Такође, престаје се са регулацијом цијена осим мрежних дјелатности и снабдијевања у оквиру универзалне услуге. Многе од ових промјена су нешто сасвим ново и нешто што се код нас до сада није примјењивало те је сасвим очекивано да су добиле епитет реформских. Са друге стране, већ више од деценије у развијеним земљама ЕУ грађани уживају предности слободног тржишта енергије, тако да не можемо говорити да улазимо у непознато и да оно није могуће.

Које су кључне промјене које произлазе из новог закона, када је у питању МХ “Електропривреда РС”?

ЂОКИЋ: Новим Законом о електричној енергији се не уређује будућа организација “Електропривреде”, нити било које друге компаније из сектора електроенергетике. Међутим, закон прописује одредбе које су преузете из директива и које су међународно преузете обавезе БиХ, а које спречавају монополско понашање, омогућавају слободу трговине и избора снабдјевача, већу заштиту купаца и слично те се у том смислу организација холдинга мора прилагодити тим одредбама. Надаље, законом је прописана обавеза доношења Програма реорганизације МХ “Електропривреда Српске”, који је Влада РС усвојила почетком децембра прошле године. Конкретно, Влада је усвојила фазу један тог програма, која се односи на реорганизацију дистрибутивних предузећа и успостављање јавног снабдијевања. Програмом реорганизације се успостављају правне, кадровске и материјалне претпоставке за издвајање дјелатности снабдијевања тарифних купаца из електродистрибуција и успостављање организационе јединице за јавно снабдијевање у оквиру матичног предузећа у Требињу. Важно је напоменути да пред “Електропривредом” стоји још једна значајна обавеза, а то је обавеза пружања универзалне услуге, коју сада пружају електродистрибутивна предузећа. Наиме, Влада је по основу тржишног учешћа у снабдијевању, затим техничких, организационих и материјално-финансијских могућности, за јавног снабдјевача одредила Матично предузеће а. д. Требиње, које од 1. априла 2021. године пружа универзалну услугу снабдијевања на период до пет година.

Какав је очекивани ефекат промјена о којима је ријеч на цијене електричне енергије?

ЂОКИЋ: Основна начела Закона о електричној енергији су стварање тржишне конкуренције, слобода кретања робе и слобода пружања услуга, али и заштита права крајњих купаца, јавног интереса и заштите животне средине. Потребно је имати у виду да је циљ увођења конкуренције у сектору електричне енергије мотивисан намјером да се обезбиједи снабдијевање електричном енергијом по најконкурентнијим цијенама. Практично то значи да ће кроз тржишну конкуренцију купцима бити понуђена најповољнија цијена електричне енергије. Ово је процес који траје и који мора да прође кроз различите фазе. Досадашња пракса на нашим просторима је била да је цијена електричне енергије благо изнад нивоа трошкова, због социјалних разлога и као вид подршке грађанима и привреди. Посљедице ове праксе су доста скупе и огледају се у претјераној и нерационалној потрошњи енергије, прекомјерном трошењу природних ресурса, повећању загађења и изостанку инвестиција у овај сектор. Све то може да доведе до погоршања нивоа услуге па чак и мањка енергије. Овакве политике у домену цијена могу да имају само краткорочне позитивне ефекте, док су дугорочно врло штетне. Процес либерализације тржишта је жива материја, која је опробана у пракси. Уочено је да је на тржиштима на којима је цијена електричне енергије била испод тржишне, а слободно се може рећи и реалне, у првом кораку дошло до повећања цијена, а затим као посљедица повећања цијена дошло је до стварања конкуренције и коначно као посљедица конкуренције неминовно је дошло до смањења цијена. На тржиштима на којима је цијена енергије у самом почетку била таква да су снабдјевачи имали мотив да се међусобно надмећу, дошло је до смањења цијена. Такав случај смо видјели у Хрватској. Тржишне цијене треба да дају праве подстицаје за развој мреже и улагања у нову производњу електричне енергије. Опет наглашавам, нови Закон о електричној енергији не креира тржиште и цијене, него услове за слободно и конкурентно тржиште.

Закон је својим одредбама прописао обавезе у вези са заштитом енергетски угроженог купца. Који су механизми који ће омогућити примјену ових одредаба закона?

ЂОКИЋ: Први пут у закон уводимо обавезу заштите енергетски угроженог купца и сматрамо да је то вриједна тековина коју смо у овом часу достигли. Либерализација тржишта се врло често посматра погрешно, превасходно као процес који ће довести до тога да ће енергија бити скупа и доступна као врста привилегије. У ширим круговима је мало познато да је један од кључних захтјева Трећег енергетског пакета управо захтјев за заштиту купаца, нарочито рањивих категорија. Заштита социјално угроженог становништва је препозната као врло битна активност за спровођење општег концепта либерализације. Најважнији резултат одредаба закона које се тичу енергетски угроженог купца је да се овом питању прилази на сасвим други начин од традиционалног приступа по којем се становништво штити кроз социјалне тарифе или кроз одобравање попуста угроженим категоријама потрошача. За реализацију адекватног социјалног програма потребно је обезбиједити средства у буџету или из других извора. Влада ће, на приједлог Министарства здравља и социјалне заштите, донијети уредбу којом ће, између осталог, бити прописани услови, поступак и критеријуми за стицање статуса енергетски заштићеног купца, образац и садржај захтјева, докази који се прилажу уз захтјев, количине електричне енергије за које се енергетски заштићеном купцу признаје право на субвенцију и друга питања. Поред енергетски заштићеног купца, у контексту заштите купаца из категорије домаћинство и малих купаца, а који су у збиру највећи потрошачи електричне енергије, законом се успоставља обавеза пружања универзалне услуге јавног снабдијевања по разумним и јасно упоредивим цијенама. Такође, универзална услуга штити купце и у ситуацијама када постоји недовољна конкуренција од стране снабдијевања, односно када снабдјевачи нису заинтересовани да нуде енергију одређеним категоријама купаца или купцима на одређеном географском подручју, јер немају одговарајући профит или тржиште није довољно развијено. У овом контексту је потребно и поменути да смо кроз Програм заштите социјално угрожених категорија у периоду од четири године субвенционисали 50.000 купаца са око 30 милиона КМ. Вишегодишња примјена овог програма је показала да је он добро осмишљен и да је произвео многе позитивне ефекте, као што су ублажавање посљедица повећања цијена електричне енергије и смањење сиромаштва.

Носилац развоја

Гдје видите “Електропривреду Српске” након спровођења реформи на које обавезује нови Закон о електричној енергији?

ЂОКИЋ: “Електропривреда” је, по основу примјене новог закона, већ ушла у процес реструктурирања и реорганизације. То треба да омогући оптимизацију свих трошкова, побољшање финансијског резултата и њено далеко ефикасније пословање, а посебан циљ кроз овај процес треба да буде јачање њене способности да буде носилац развоја, односно изградње нових енергетских објеката. Сасвим је јасно да сви поменути процеси, који се тичу прилагођавања “Електропривреде” новим условима на тржишту, захтијевају посвећен и одговоран приступ свих запослених. Потребно је постићи оптималну и врло ефикасну структуру, која ће у новим тржишним околностима бити успјешна, омогућити свој даљи развој и развој тржишта.

 

Извор: МХ “Електропривреда Републике Српске”

(преузето из часописа “ЕРС”)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана