На љепоту потрошили 83 милиона марака

Тако су, према подацима УИО, на тржиште БиХ лани стигла више од 3,3 милиона килограма производа за уљепшавање и шминкање те за његу коже (осим лијекова), укључујући и препарате за заштиту од сунца или за појачавање пигментације при сунчању, као и оних за маникир и педикир.

Ових производа највише је увезено из Француске и то чак око 291.000 килограма, за шта су издвојена 15,4 милиона марака. Осим француске шминке, на тржишту БиХ нашли су се и производи из Њемачке, Пољске, Србије и Италије, али и Естоније, Аустрије, Белгије па чак и Марока.

Да се упркос пандемији вируса корона становници не одричу својих навика свједоче подаци УИО, према којима је у 2020. години увезен скоро 3,1 милион килограма тих производа у вриједности већој од 68 милиона марака. У тој години највише производа за уљепшавање на тржиште БиХ стигло је из Њемачке и то у вриједности већој од 12,4 милиона марака.

Економиста Зоран Павловић казао је за “Глас Српске” да је у бившој Југославији козметичка индустрија донекле била развијена те да је то сада препуштено иностраним компанијама.

- Основни проблем који имамо у домену производње било којег производа, па и шминке, је у чињеници да су хемијске индустрије које се баве производњом козметике врло софистициране. Ми немамо ни капацитете, а ни кадар који је обучен и способан да уђе у такве пројекте, јер је то веома захтјевна производња, која изискује и велике трошкове маркетинга - рекао је Павловић.

Објаснио је да је потребно много новца инвестирати у технологију да би се дошло до цијене производа која је прихватљива купцима.

- Када одете да купите било шта од козметичких препарата, попут дезодоранса или лака за нокте, видјећете да су цијене прилично ниске, а то је плод технолошког напретка и машинског система производње. Ми немамо потенцијале и зато то и не производимо, а са друге стране када бисмо се и усудили да покренемо ту производњу, тешко бисмо дошли до масовности коју велике свјетске компаније имају. То је основни разлог што се нико од наших фирми не бави козметиком - закључује Павловић.

Извршна директорица Удружења грађана “Оаза” Требиње Недељка Нешка Илић истиче да велики број увезене робе за уљепшавање показује да становници БиХ воде рачуна о изгледу.

- Нажалост ми у РС немамо ниједну фирму ни фабрику која се бави производњом било којег козметичког производа па смо осуђени на увоз. И поред тешке економске ситуације и скока цијена основних животних намирница, за козметику се нађе новац, јер људи, осим о здрављу, воде рачуна и о физичком изгледу - казала је Илићева.

Додала је да и жене и мушкарци подједнако купују козметичке производе.

Поскупљења

Предсједник Удружења потрошача “Звоно” у Бијељини Јован Василић каже да поскупљења нису заобишла ни ту врсту производа.

- Ако погледате по продавницама, промет је отприлике на истом нивоу као и ранијих година, али цијене свих производа су отишле знатно горе па и козметике - рекао је Василић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.