Милан Божић, директор Бањалучке берзе, за Глас Српске: Берза није само трговина, већ извор за развој фирми

Нема алтернативе развијеном домаћем тржишту капитала, иако се годинама сматрало да се раст привреде може заснивати на кредитним основама, а докапитализација обављати скоро искључиво из иностраних извора. Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Бањалучке берзе Милан Божић којем је недавно Управни одбор повјерио четврти мандат.

ГЛАС: Који су највећи проблеми на тржишту капитала РС и каква је његова позиција у односу на земље у окружењу?

БОЖИЋ: Тржишта капитала у региону су настала у вези са масовном приватизацијом државних предузећа, али никада нису постала значајан извор за финансирање развојних пројеката предузећа. Годинама се сматрало да се раст привреде може заснивати на кредитним основама, а докапитализација обављати скоро искључиво из иностраних извора. Тек у посљедње вријеме стижу поруке из европских и свјетских развојних банака да нема алтернативе развијеном домаћем тржишту капитала.

ГЛАС: Како придобити повјерење привреде да користе потенцијал тржишта капитала?

БОЖИЋ: Тренутно се на финансијским тржиштима широм свијета налазе велике количине новца намијењене за улагање у атрактивне финансијске инструменте. Стога је битно да наша предузећа одвоје ресурсе за унапређење корпоративног управљања да би за развојне пројекте могли рачунати и на акционарски капитал из нових емисија акција. У највећем броју случајева предузећа се и даље опредјељују да се финансирају из кредитних извора, што постаје све теже због недостатка капитала и колатерала. О томе свједоче и изјаве из банкарског сектора да нема довољно добрих прилика за финансирање привреде. Мислим да је рјешење у усвајању националне стратегије за развој корпоративног управљања која би била подржана стимулативним мјерама, као што се ради у транзиционим, али и развијеним западним тржишним економијама.

ГЛАС: Евидентно је да више од 70 одсто трансакција на Бањалучкој берзи чине емисије државних обвезница и трезорских записа док је трговина акцијама у затишју. На који начин је могуће подстаћи обим трговања акцијама?

БОЖИЋ: На низак обим трговања акцијама значајно су утицали релативно високи приноси на обвезнице РС с којима су се могли упоређивати само приноси који су инвеститори остваривали по основу дивиденди на акције "Телекома Српске". Интерес за улагање у акције би се могао значајно увећати ако би на акције предузећа из система "Електропривреде РС" били остваривани приноси као на примјер у Чешкој и Пољској.  Раст тржишта акција дугорочно највише зависи од брзине којом ће се домаћа приватна предузећа трансформисати у корпорације које ће користити и акционарски капитал за регионалну експанзију. Искуства из транзиционих земаља показују да је добро када развојне банке, попут Инвестиционо-развојне банке РС, подстичу ове процесе, што са стимулативнијим пореским окружењем за акционарска друштва, може подстаћи раст домаћих корпорација.

ГЛАС: Како тржиште капитала РС учинити атрактивнијим за инвеститоре?

БОЖИЋ: Недавне измјене пореских прописа којима се дивиденда ослобађа од опорезивања су корак у добром правцу. С обзиром на то да ово вјероватно не може бити трајна мјера, требало би размислити да се у будућности потпуно или дјелимично пореско ослобађање односи само на јавна акционарска друштва, јер се сада јасно показује да се економски развој не може заснивати само на малим и средњим предузећима. Атрактивност тржишта капитала у суштини, ипак, највише зависи од броја акционарских друштава која остварују добре пословне резултате и заштите мањинских акционара. Пракса показује да су таква тржишта привлачна и за домаће и за међународне институционалне инвеститоре без чијег присуства је тешко осигурати ликвидност акција.

ГЛАС: Да ли је реално да оволики број емитената котира на Бањалучкој берзи и да ли би било боље да их је мање и да остану најатрактивнији?

БОЖИЋ: Број акционарских друштава је посљедица приватизационог модела. За мала предузећа се испоставило да се погрешно претпостављало да ће широка дисперзија власништва помоћи њиховом пословању. Сада се на Бањалучкој берзи тргује тек половином од почетних 800 акционарских друштава. Њихов број се смањује због стечајних поступака или трансформације у друштва са ограниченом одговорношћу. На тржишту капитала треба да остану предузећа која могу финансирати своје пословање емисијом хартија од вриједности.

ГЛАС: На који ће начин најављена продаја "Телекома Србије" утицати на цијену акција "Телекома Српске" којима се највише тргује на Бањалучкој берзи?

БОЖИЋ: Акције "Телекома Српске" су најважније на тржишту капитала РС с обзиром на то да њихову укупну вриједност, дивидендну политику, обим промета и број акционара. До сада смо имали коректан третман мањинских акционара и за цјелокупно тржиште капитала је важно да та политика буде настављена. Стога је важно како ће будући власник "Телекома Србије" дефинисати политику према акционарима "Телекома Српске". За финансијско тржиште РС је веома значајно да акције "Телекома Српске" остану на службеном тржишту Бањалучке берзе, односно да не дође до његовог потпуног преузимања. Важно је да ово имају у виду институционални инвеститори из РС приликом одлучивања о евентуалној продаји својих удјела, јер пракса показује да када они продају своје удјеле, мали акционари остају практично незаштићени у поступцима принудног искупа акција.

ГЛАС: Шта ће отварање инвестиционих фондова значити за тржиште капитала и да ли је то добар или лош потез?

БОЖИЋ: За тржиште капитала РС и акционаре инвестиционих фондова отварање значи излагање тржишним механизмима и објективно вредновање њихове имовине. У пракси се већ показује да се тржишна вриједност неких фондова након усвајања закона значајно увећала. Нажалост, због кашњења са трансформацијом будуће пословање неких друштава за управљање фондова није извјесно. За тржиште капитала РС је важно да трансформисана друштва за управљање убиједе нове улагаче да заслужују њихово повјерење, што се може постићи јасним инвестиционим политикама и способним менаџментом.

ГЛАС: Колико има истине у тврдњама да су страни инвеститори извукли огроман новац, а затим се повукли са тржишта капитала РС?

БОЖИЋ: Статистике показују да то није тачно. Улагања иностраних инвеститора на тржишту капитала су у скоро свим годинама била већа од повлачења капитала. Страни инвеститори су и у периоду када је криза ескалирала значајно више улагали него повлачили новац. За свако тржиште капитала је битно да га страни инвеститори препознају као транспарентно и перспективно мјесто за улагање. Да би се то постигло потребно је да већи број акција испуњава критеријуме институционалних улагача. Ако то не успијемо онда ће они улазити на наше тржиште преко компанија из сусједних земаља, чиме се наша предузећа доводе у подређен положај са вишеструко негативним посљедицама на развој домаће економије и буџетске приходе.

Повезивање регионалног тржишта

ГЛАС: Који су најзначајнији планови Бањалучке берзе за идућу годину?

БОЖИЋ: Планирамо да се повежемо у регионалну мрежу SEE Link чиме ће тржиште капитала РС постати доступније инвеститорима који су присутни у регији. Значај пројекта за регионална тржишта показује и финансијска подршка Европске банке за обнову и развој. То ће за наше брокерске куће значити директан приступ хартијама од вриједности на свим регионалним тржиштима. За Бањалучку берзу је значајно што ће се њене технологије користити код великог броја банака и брокерских кућа у неколико земаља које ће учествовати у повезивању. Тренутно Бањалучка берза припрема десетак банака и брокерских кућа у Македонији за прикључење регионалној мрежи која би требало до почне са радом у првој половини идуће године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.