Микрокредитне организације трљају руке: Камате пале, задуженост порасла

Милијана Латиновић
Микрокредитне организације трљају руке: Камате пале, задуженост порасла

БАЊАЛУКА - Зајмови грађана у микрокредитним организацијама (МКО) у Републици Српској на крају јуна ове године били су тешки 418,36 милиона марака, што је за око 28 милиона КМ више у односу на исти период лани.

Показује то извјештај Агенције за банкарство РС о пословању МКО са сједиштем у Српској у првом полугодишту ове године.

Према подацима наведеним у извјештају, грађани су највише посезали за ненамјенским кредитима, пољопривредним зајмовима и кредитима из области услужних дјелатности.

Осим физичких и правна лица су у посматраном периоду повећала дуг у МКО те су кредити предузећа на крају јуна ове године износили 9,65 милиона, а у истом периоду лани 9,02 милиона марака.

Извјештај показује да су у наведеном периоду каматне стопе пале са лањских 34,40 на 32,14 процената.

Економиста Марко Ђого рекао је за "Глас Српске" да микрокредитне организације у облику каквом постоје у БиХ не постоје ни у једној земљи западног Балкана.

Појашњава да су настале из пројеката за помоћ избјеглицама које је накнада финансирала Свјетска банка, да би у једном тренутку и домаћи предузетници почели да отварају микрокредитне организације.

Коментаришући раст задужености грађана у том сектору Ђого каже да се вјероватно добар дио грађана, усљед високе инфлације, преоријентисао из банака ка микрокредитним организацијама које нуде зајмове по много релаксиранијим критеријумима.

- МКО су у једном тренутку биле други највећи сектор у финансијском систему БиХ, а онда су доживјеле велику кризу те у знатној мјери смањиле свој капитал, активу и пласмане, да би се поново од 2014. године почели враћати на предкризни ниво - појаснио је Ђого.

Истиче да у тренутку инфлације која расте и банке полако подижу каматне стопе, док се са друге стране у микрокредитним организацијама биљежи пад камата.

- То просто указује на чињеницу да су и раније каматне стопе у МКО биле веома високе. Осим тога, пад каматних стопа у овом сектору може указивати и на побољшање квалитета кредитног портфолија, односно да се у МКО задужују све чешће кредитно способнији клијенти - рекао је Ђого, нагласивши да је и сам био изненађен када је упоређивао податке и видио да је проценат враћених кредита у МКО веома близак ономе у банкама.

Зарада

Укупна добит на нивоу микрокредитног сектора у првих шест мјесеци ове године износила је 13,3 милиона марака. Према подацима наведеним у извјештају Агенције за банкарство РС добит МКО је за 3,6 милиона марака већа у односу на прво полугодиште прошле године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана