Малинари траже десет КМ за килограм

Милош Васиљевић
Малинари траже десет КМ за килограм

БАЊАЛУКА - Малинари и хладњачари још траже цијену која би могла задовољити обје стране, с обзиром на то да је берба овог бобичастог воћа у Српској при самом крају.

Малинари кажу да су их поскупљења репроматеријала и ђубрива натјерала да за килограм малина траже минимално десет марака.

Предсједник Управног одбора Удружења “Виламет” Иван Стојановић, који заступа малинаре са подручја општина Братунац, Милићи и Сребреница, каже за “Глас Српске” да на крају малинари могу бити задовољни родом, иако је суша умањила принос.

- Приноси су нешто слабији, од 20 до 30 одсто од очекиваног, прољећни мразеви, плус суша, те недостатак редовног наводњавања. Ипак није толико страшно колико је изгледало да ће бити на самом почетку. У односу на прошлу годину биће боље, јер је прошле године град уништио скоро све. Ове године је противградна заштита помогла много, два-три пута су разбијали град - казао је Стојановић.

Према његовим ријечима, док сабирају род раде и калкулације на нивоу удружења испод које не могу ићи, да би имали какву-такву исплативост. Кажу да желе цијену идентичну оној коју траже и малинари у Србији.

- Већ неколико година имамо став да хладњачари исплате цијену за килограм као у Србији. Када све саберемо и одузмемо код нас, нека цијена која би нас задовољила јесте десет марака, с обзиром на сва поскупљења. Мислим да смо реални - казао је Стојановић.

Власник највеће хладњаче у региону “Агро др” Петко Ранкић каже за “Глас” да сваке године откупи од 1.000 до 1.200 тона малине. Ове године још не зна која ће бити откупна цијена, јер све зависи од потреба тржишта. Тврди да трошкови нису заобишли ни хладњачаре.

- Недавно сам им рекао да је извозна цијена тренутно таква каква је и не можемо још рећи коначну цијену. Хладњачари имају велике трошкове, струја, вода, материјални трошкови и када се све сабере, није мало. Најдаље за мјесец биће јасно дефинисана цијена. Када су хладњачари једне године у минусу, онда су пет година у проблему - рекао је Ранкић.

Најсигурнија тржишта јесу, како је рекао, Аустрија и Њемачка, државе на сјеверу Европе, али и Уједињени Арапски Емирати.

- Тржиште је посустало, не тражи нико ништа. Постоје накупци, мешетари који нешто мало купе и препродају. Иначе, за сада још немамо јаке фирме које су ту са конкретном понудом, да се интересују за количине и тржиште - истакао је Ранкић.

Род купине

Иван Стојановић наглашава да је род купине ове године добар, те да само суша може покварити добар род. Према његовим ријечима, за купину се могу наћи и берачи без великих проблема.

- Купина је изузетно добро родила, само се надамо да неће прегорјети сада је велика суша, нема кише. Берба је увелико почела. За бераче купина сатница је отприлике седам марака, уз превоз и храну, а колико ће зарадити све зависи од броја радних сати - рекао Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана