Луксуз на крају списка

Јелена Станић
Луксуз на крају списка

БАЊАЛУКА - Потрошачке навике грађана широм Републике Српске и БиХ увелико су се промијениле усљед посљедица пандемије вируса корона, а посебно када је ријеч о куповини луксузне робе.

  Ово потврђују и подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ према којима је лани у БиХ увезен скупоцјени накит вриједан око 7,6 милиона КМ, док је годину раније драгуљарских предмета увезено у вриједности од око 14,6 милиона. Да су се грађани одрекли и скупоцјених мириса, показују подаци УИО према којима су лани увезени парфеми вриједни око 20 милиона КМ, што је за шест милиона марака мање него 2019. године.

Извршна директорица Удружења потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић сматра да су грађани постали рационалнији и да не расипају новац на непотребне ствари.

- На смањење увоза злата највише је утицало то што наши људи из дијаспоре лани нису долазили као раније. Они су највише куповали златни накит код нас, јер је јефтинији него на Западу. Били су много већи потрошачи, него што се нама чинило - казала је Марићева.

Средњи сталеж и сиромашнији грађани, рекла је, чешће ће калкулисати са потрошњом, те ће због тога из кућног буџета теже издвојити новац за куповину накита или парфема. Додала је да, упркос тешкој економској ситуацији, ипак има оних који се не одричу луксуза.

Њеној тврдњи иду у корист подаци УИО о прошлогодишњем увозу луксузних аутомобила када је у БиХ увезен “ферари” вриједан око пола милиона марака, те “ламборгини” за којег је власник издвојио око 466.000 КМ. Годину раније, власници два најскупља аутомобила увезена у БиХ, “бентлија” и “ролс-ројса”, издвојили су скоро 240.000 марака мање за своје четвороточкаше.

Економски аналитичар Зоран Павловић казао је да се у посљедње вријеме и богати понашају рационалније при трошењу новца.

- Треба раздвојити аутомобиле, и штедња у БиХ је порасла, а потрошња смањена, а то је најгора опција за економију - казао је Павловић остале луксузне предмете као што су парфеми и накит. Сви се понашамо рационалније, па чак и они најбогатији - казао је Павловић.

Појаснио је да се због затварања граница због пандемије дешава “контракција тржишта”, односно смањење промета, потрошње и зараде, што доводи до застоја у пуњењу породичних, али и ентитетских буџета.

- Нема домаћина који није повукао ручну када је ријеч о потрошњи. Штедња у БиХ је порасла, а потрошња смањена, а то је најгора опција за економију - казао је Павловић.

Луксузна роба у БиХ могла би, према најавама из УИО, бити другачије опорезована. Директор те Управе Миро Џакула рекао је да је неопходно увести порез на луксуз и додао да је у процедуру упућен и нови Закон о акцизама који подразумијева плаћање пореза према економској снази појединца или компаније.

- То подразумијева скупа алкохолна пића, луксузне аутомобиле... Ако неко купи аутомобил за 200.000 КМ, логично је да не треба плаћати обични порез - рекао је Џакула.

Тај приједлог већ има усмену подршку дијела посланичких клубова у Парламенту БиХ.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана