Криза начела и штедњу грађана
БАЊАЛУКА - Инфлација и све масивније улагање у некретнине довели су до тога да је штедња становника БиХ у банкама на крају прошле године износила 14,575 милијарди марака, односно један одсто мање у односу на годину раније, а стручњаци савјетују грађанима да је куповина обвезница и акција компанија најбољи вид чувања новца у овим тржишним условима.
Према подацима Удружења банака БиХ, штедња на рачунима становника у 2021. години износила је 14,696 милијарди марака.
Директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле рекао је за “Глас Српске” да становништво у БиХ подједнако штеди и у маркама и у еврима.
- Каматна стопа је слична, нереално ниска, и може се очекивати благо повећање каматне стопе - казао је Кутле.
Економиста Марко Ђого истакао је да су због разних поскупљења и слабије куповне моћи прошле године грађани били приморани да начну штек намијењен за црне дане.
- На смањење штедње утицала су два фактора. Становници ниже куповне моћи, ако су имали нешто новца са стране, били су приморани да га повуку како би могли да задовоље основне животне потребе у условима инфлације. С друге стране, они богатији су схватили да новац губи вриједност и да га је потребно пребацити у неку другу активу, па смо имали ситуацију да је са повлачењем депозита дошло до пораста цијена некретнина за више од 50 одсто у једној години - казао је Ђого.
Додао је да се код нас све свело на чување новца у банкама или кроз куповину некретнина, те да нема развијених прелазних варијанти попут хартија од вриједности, нити становништво има обичај да улаже у акције предузећа, као што то раде у свијету.
- Код нас не постоји финансијска писменост. Ова ситуација са повећаном инфлацијом ће нас сигурно натјерати да размишљамо и о другим видовима штедње, осим некретнина, јер је неодрживо да се настави раст цијена квадрата као што је било лани. То би значило формирање шпекулативног балона на тржишту некретнина, а то је опасност по финансијски систем, односно цијелу економију - рекао је Ђого.
Према његовим ријечима, улагањем у акције неких компанија може се остварити дивиденда од готово десет одсто годишње, што је фантастичан принос за било које тржиште капитала.
- На тржишту капитала Српске има квалитетних компанија које су исплаћивале добит на том нивоу, гдје се могло како заштитити, тако и зарадити. Било би добро да становништво гледа које су то компаније и да полако, кроз своје учешће у тржишту капитала, врши притисак на менаџменте компанија да послују квалитетније, остварују већу добит и дивиденде и слично - истакао је Ђого.
Привреда
Када је ријеч о укупном депозиту домаћих сектора, подаци показују да је лани забиљежен раст од пет одсто, па је тако прошле године у банкама било 29,229 милијарди марака, а годину раније 27,832 милијарде марака. Привреда, кад је у питању депозит, функционише мало другачије и на рачунима предузећа, према ријечима Марка Ђоге, увијек треба да буде новца за плате и остале обавезе, због чега они нису повлачили новац са рачуна током протеклог периода.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
