Криптогрозница тресе и Српску

Милијана Латиновић
Криптогрозница тресе и Српску

БАЊАЛУКА - Криптогрозница тресе Српску и БиХ, што потврђује податак да број регистрованих корисника у јединој мјењачници дигиталног новца код нас константно расте, а промет у новембру ове у односу на крај прошле године повећан је за 693,88 одсто.

Свјетски тренд трговања дигиталним новцем постаје дио и наше свакодневице, посебно у вријеме скока цијена на тржишту криптовалута, када број оних који тргују овом врстом новца вртоглаво расте. Ових дана једна од најпопуларнијих, биткоин, биљежи историјски максимум од 69.000 долара, па се може очекивати да и заинтересованост становништва за ову валуту расте. Да је све више оних који тргују дигиталним новцем, потврђује и податак да је у фебруару у јединој криптомјењачници код нас било око 3.000 регистрованих корисника, док их је сада око 8.500.

Извршни директор фирме “Digital Assent Menagement” познате по бренду “Balkan Crypto Exchange” (BCY) Борис Мајсторовић истиче за “Глас Српске” да тренд раста биљеже константно од оснивања 2018. године.

- Промет на платформи “BCX.ba” 11. новембра је достигао 17,5 милиона марака, што је за 693,88 одсто више у односу на крај прошле године. Број успјешних трансакција већи је за 444,38 одсто, односно повећан је са 1.922 на 10.463 трансакције - истиче Мајсторовић и додаје да у понуди имају шест криптовалута и то биткоин (“Bitcoin”), “Ethereum”, “Litecoin”, “Bitcoin Cash”, “Tether” и “Ethereum Classic”. Истакао је да раде на томе да уврсте и неке нове, као и да подрже једну домаћу криптовалуту. Мајсторовић додаје да су најпопуларније криптовалуте на овој платформи исте оне за које влада највеће интересовање и у свијету, које чине 60 одсто тржишне капитализације криптотржишта, а то су “Bitcoin” и “Ethereum”.

Економиста Милош Грујић подсјећа да је Шведска прва земља у Европи која је издала папирни новац 1661. године, а сада и Швеђани преферирају коришћење картица умјесто готовине. Додаје да су уз плаћање кредитним картицама и преко “пејпал” система криптовалуте најпопуларнији облик плаћања на интернету. Међутим, истиче да велики проблем у вези са криптовалутама представља њихова нестабилност цијена.

- Рационални учесници на тржишту неће се олако упустити у међународне трансакције криптовалутама. Међутим, упркос чињеници да немају покриће нити се могу употребљавати за плаћање пореза, криптовалуте имају велику вриједност у размјени међу корисницима за финансирање легалних, али и илегалних активности - истакао је Грујић за “Глас”. Додаје да је највећа предност, али и мана дигиталног новца инсистирање на анонимности корисника, што их чини погодним за финансирање криминалних дјелатности.

- Ипак, “траг новца” могуће је провјерити јер је свака трансакција забиљежена у блокчејну. Не бих да наводим читаоце на куповину или продају криптовалута. Растом популарности криптовалута порасла је популарност блокчејн технологије и иновативних начина плаћања. Криптовалуте се могу наметнути као пожељан начин за пренос новца и, наравно, за плаћање - нагласио је Грујић.

Зарада

Борис Мајсторовић истиче да имају доста примјера гдје су корисници за кратко вријеме остварили велику зараду тргујући криптовалутама.

- Примјера ради, сви наши корисници који су 1. јануара 2019. године купили један биткоин по цијени од 6.563 КМ и сачували га до данас остварили су зараду од 103.115 КМ - навео је Мајсторовић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана