Кредити грађана премашили 440 милиона марака
БАЊАЛУКА - Кредити грађана у микрокредитним организацијама (МКО) у Републици Српској на крају прошле године досегли су износ од 440,2 милиона марака, што је за око 50 милиона више у односу на годину раније. Економисти истичу да људи, упркос високим каматама, прибјегавају задуживању у овом сектору, јер новац могу добити у кратком року и по једноставним процедурама.
Према подацима наведеним у извјештају Агенције за банкарство РС о пословању МКО са сједиштем у Српској, грађани су највише посезали за ненамјенским кредитима, пољопривредним зајмовима и кредитима из области услужних дјелатности.
Осим физичких, у посматраном периоду и правна лица су повећала дуг у МКО те су кредити предузећа на крају прошле године износила 10,32 милиона марака, док су у 2021. години били тешки 9,02 милиона КМ.
Извјештај показује да су МКО номиналну каматну стопу лани повећале у односу на годину раније за око два одсто па је тако прошле године износила 18,62 одсто, а у 2021. години 16,88 одсто.
Када је у питању ефективна каматна стопа, извјештај показује да је она пала са 34,40 одсто, колико је износила 2021. године на 33,65 процената лани.
Директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле каже за “Глас Српске” да је раст кредита у микрокредитним организацијама резултат опште ситуације у земљи.
- Као прво, те кредите дижу они грађани који нису способни да се задуже у банкама или им се једноставно жури. Проблем код тог задуживања је што се новац не користи намјенски, на примјер за покретање бизниса, него за свакодневну потрошњу па настају проблеми са враћањем - рекао је Кутле.
Коментаришући раст задужености грађана у овом сектору економиста Зоран Павловић истиче да због малих плата, а великих трошкова људи не могу штедјети па су приморани да дижу кредите.
- Када су у питању ванредни трошкови попут изненадног квара аутомобила, набавке огрева, спремања дјетета за школу или квара веш-машине грађани немају ни минималну уштеђевину да подмире те трошкове, јер све што зараде потроше на свакодневне потребе - појашњава Павловић.
Он је истакао да је задуженост у овом сектору била велика у годинама након рата у БиХ, када се становништво задуживало с циљем покретања малих бизниса.
- Данас нажалост микрокредити служе само за враћање доспјелих обавеза, што је одраз сиромаштва у земљи - категоричан је Павловић.
Коментаришући висину каматних стопа у МКО сектору, нарочито ефективне каматне стопе за ненамјенске краткорочне кредите, која је лани износила 114 одсто, Павловић наводи да је главни разлог мали износ задужености по појединцу.
- Ако се 100.000 клијената задужују по 1.000 КМ, то је огроман обим посла и због тога су између осталог микрокредити скупљи - казује Павловић.
Зарада
Микрокредитне организације у Српској зарадиле су у 2022. години 24,07 милиона марака, што је за 30 одсто више у односу на профит који су имале 2021. године, када је износио 18,4 милиона КМ.
У извјештају Агенције за банкарство наведено је да су приходи по основу камата износили 83,3 милиона марака, што чини 99 одсто укупних прихода МКО, док су расходи били тешки 57,5 милиона КМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
