Касу напунила инфлација, али и раст економије
БАЊАЛУКА - Прикупљени приходи Пореске управе РС у прошлој години, први пут од оснивања, премашили су три милијарде марака, а рекордан износ, према ријечима стручњака, резултат је инфлације, али и реалног раста домаће привреде која није клонула упркос свјетској кризи.
Из Пореске управе РС јуче је саопштено да је на рачун јавних прихода лани прикупљено укупно 3,103 милијарди марака, што је за 362,1 милион КМ или 13 одсто више у односу на годину раније.
- То је први пут од оснивања да у току једне године прикупимо више од три милијарде марака прихода. Такви подаци показују да су настављена позитивна кретања укупног пословног амбијента, те да Пореска правовремено спроводи активности редовне наплате, што се директно осликава и на коначно стање на рачуну јавних прихода Српске – рекао је директор Пореске управе РС Горан Маричић.
Посматрано по појединим групама јавних прихода, Маричић каже да је евидентан процентуални раст у свим сегментима.
- Наплата директних пореза лани је већа за 32 одсто, доприноса за десет процената, а осталих јавних прихода за шест одсто, у односу на 2021. годину. По основу доприноса у 2022. години наплаћено је 1,967 милијарди марака, док су директни порези достигли 643,3 милиона КМ. Највећи раст се биљежи код пореза на добит који је наплаћен у износу од 329,8 милиона марака, што је за 36 одсто више него 2021. године - рекао је Маричић.
Члан Удружења економиста РС “SWOT” Саша Стевановић каже за “Глас” да се раст прихода може дјелимично приписати инфлацији која је обиљежила 2022. годину, али и реалном економском напретку оствареном лани.
- Податак да је дошло до раста пореза на добит показатељ је да је домаћа привреда радила добро и да ће захваљујући профитима већим од уобичајених у овој години моћи више инвестирати - казао је Стевановић.
Додао је да привреда Српске у ову годину, која је најављена као неизвјесна, улази са добром финансијском кондицијом што је од великог значаја.
- И 2022. година је због глобалне ситуације посматрана као најнеизвјеснија још од времена Другог свјетског рата, али резултати који стижу показују да је ниво економске активности значајно растао. Међутим, и даље постоје проблеми са инфлацијом и ниским платама, али можемо бити задовољни - закључио је Стевановић.
Економиста Марко Ђого сматра да се 90 одсто раста прихода може приписати посљедицама инфлације.
- Раст привредне активности и сви други фактори чине преосталих десет одсто. Раст пореза на добит јесте добар податак, међутим није то једноставно јер, на примјер, ако је 2021. године неко пословао са нулом, а у 2022. години му проходи порасли захваљујући инфлацији на основу чега обрачуна десет одсто пореза на добит и то аутоматски представља раст од 100 одсто - појаснио је Ђого за “Глас Српске” .
Прогнозе
Саша Стевановић каже да Свјетска банка предвиђа да ће привреда БиХ ове године порасти за четири одсто те да ће, уколико се те прогнозе обистине, то бити други највећи раст домаће економије у посљедњих десет година.
- Сматрам да су те прогнозе реалне и да ће се остварити. Кина је најавила раст своје економије у овој години за шест одсто и ако се то деси сматрам да глобалне рецесије, која је најављена у 2023. години, неће бити - рекао је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
