Касе локала све пуније

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), угоститељи у Српској су 2022. године остварили приход од 50,07 милиона марка, док је добит износила 7,084 милиона КМ. 

Годину раније, подаци АПИФ-а говоре да су, на основу финансијских извјештаја, угоститељи приходовали око 38,59 марака, док је добит износила 5,84 милиона марака. 

Да се кафићи и ресторани више отварају него затварају у прилог говори чињеница да је финансијски извјештај АПИФ-у лани предало 149 угоститеља, за деветоро више него годину раније, док је 2022. то учинило 136 њих. 

Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС “Хорека” Горан Куртиновић за “Глас” каже да су цијене услуга скочиле за 15 одсто, за колико је отприлике ове године повећана и посјећеност. 

- Вјерујем да ће промет ове године сигурно бити већи за 30 одсто у односу на лани, јер ко има радника има и посла - казао је Куртиновић.

Додао је да су поједини послодавци усљед недостатка радне снаге ове године морали да уведу нерадну недјељу и колективни годишњи одмор, који је иначе у најударнијим терминима, због чега је њихова зарада умањена.

- Зато је наш циљ да у наредном периоду задржимо што више радника, које ћемо додатно обучити, а успут унаприједити и квалитет услуге. Бањалука посебно напредује у угоститељском сектору, јер све ово што се ради на подручју града доприноси бољој туристичкој, а самим тим и нашој понуди - рекао је Куртиновић.

Према његовим ријечима, конобари, који су некад радили за сићу, данас су веома добро плаћени. 

- Плата конобара наставиће да расте, али и они морају да се труде, да буду што квалитетнији и бољи како би цијели процес био продуктиван. Нама и даље највећи проблем прави плата у ковертама. Када се то питање ријеши мислим да бисмо имали темељ за развој угоститељства. На црном тржишту плата конобара креће се у распону од 1.200 до 2.000 марака - истакао је Куртиновић. 

Да је угоститељство у експанзији сматра и економиста Александар Љубоја, који је истакао да је оно самостално, изоловано од других привредних грана, али да, ипак, не може дати пун ефекат када је у питању економија Републике Српске.

- Ти ефекти су краткорочни. С једне стране, угоститељи имају и одређене проблеме, као што је непостојање квалификоване радне снаге, која не може да одговори захтјевима модерног угоститељства. С друге стране, прилично велика добит је основни мотив за бављење тим послом - објаснио је Љубоја. 

Према његовим ријечима, највећу улогу на економију земље имају машинска и дрвна индустрија, које свој допринос дају већим извозом и запошљавају много више људи. 

СЕЗОНА

Горан Куртиновић истакао је да је пазар угоститеља највећи током љетних дана, новогодишњих и божићних празника и то до 60 одсто више него иначе.

- Међутим, у новембру и првој половини децембра локали послују на граници исплативности - казао је Куртиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.