Извоз бијелог лука 345 пута мањи од увоза

Према подацима Управе за индиректне послове (УИО) БиХ вриједност увезеног бијелог лука у првом полугодишту износила је 494.000 марака. Највише га је стигло из Албаније и то 53.239 килограма, у вриједности од 166.414 марака. Осим албанског бијелог лука, на рафовима продавница налази се и онај из Египта, Кине, Турске, Шпаније, Француске, Италије и Србије. У истом периоду лани БиХ је увезла 173.340 килограма бијелог лука у вриједности 455.542 марке.

Када је ријеч о извозу, подаци УИО показују да је БиХ у иностранство ове године пласирала 563 килограма бијелог лука у вриједности од 2.664 марке. Највећи дио тога извезен је у Шведску, а потом у Црну Гору.

Произвођачи у Српској кажу да је за узгајање ове културе потребно доста труда, али и улагања те да скоро сав род заврши на домаћим трпезама.

Петар Шолак из Бањалуке, који се на породичном имању у Герзову код Мркоњић Града већ неколико година бави органским узгојем бијелог лука, за “Глас Српске” каже да је ово веома добра година за произвођаче ове културе.

- У односу на прошлу годину ова је боља за око 30 до 40 одсто, јер је лани род подбацио и то не толико због суше, него због кише која је падала у јесен, кад је вријеме садње - казао је Шолак. Додао је да органски бијели лук сади на површини од четири дунума те да размишља и о већим количинама, али проблем представља недостатак радне снаге.

Осим родом Шолак је задовољан и потражњом.

- С обзиром на сва поскупљења, цијена лука ове године би могла ићи горе чак и за 30 одсто, али сам одлучио да га и даље продајем за десет марака по килограму - рекао је Шолак. Олакшавајућа околност је, како каже, то што има своје сјеме, које оставља сваке године.

- Лук не третирамо ничим вјештачким, само прије садње иде стајско ђубриво и након одређеног времена се шприца копривом против ушију и инсеката - казао је Шолак.

Анка Малетић Пртић из Козарске Дубице, која је ово поврће засадила на површини од осам дунума, каже да у производњи лука нема прскања и наглашава да се све ручно ради.

- Ове године је заиста родио, а и квалитет је добар. Продајемо га, као и лани, по шест марака - казала је Малетић Пртић.

Драган Јелчић из Српца каже да овогодишња суша захтијева константно наводњавање те истиче да је доста уложио у производњу бијелог лука.

- Потражња је слаба јер народа нема пара, иако га продајемо по пет марака. Ове године смо, баш као и лани, садили на површини од два дунума - рекао је Јелчић.

Домаћи произвођачи би, према његовим ријечима, били задовољни кад би откупна цијена била пет марака на велике количине, али истиче да је и то мало, с обзиром на то колико коштају ђубриво и гориво.

Проблем

Предсједник Удружења повртара РС Бранко Мастало каже да у Српској не постоје велики произвођачи бијелог лука, јер он већином буде увезен из Кине.

- То су ниске цијене по којима наши произвођачи не могу да буду конкурентни и не може бити рентабилна производња. Понеко производи мале количине бијелог лука, како би их продао по мало вишим цијенама на пијаци - рекао је Мастало, додајући да произвођачи одустају највише због нерентабилне производње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.