И “пребијање” дугова чека излазак из кризе

Милијана Латиновић
И “пребијање” дугова чека излазак из кризе

БАЊАЛУКА - Неликвидност је и даље горући проблем многих привредних субјеката, али већина и даље не види шансу да очисти дуг путем мултилатералне компензације, што потврђују и прелиминарни резултати пете овогодишње рунде, на којој је компензовано свега 13,7 милиона марака обавеза и потраживања.

Према подацима објављеним на интернет страници Бањалучке берзе обавезе и потраживања компензовало је 478 учесника који до сутра до 15 часова могу исправљати прелиминарне извјештаје.

- Након периода за исправке учесници ће добити коначне извјештаје о мултилатералној компензацији - наведено је на страници Бањалучке берзе.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић рекао је за “Глас” да је смањење неликвидности као основног проблема привреде био главни циљ приликом доношења Закона о мултилатералној компензацији.

- На почетку је овај систем давао веома добре резултате. Било је много потраживања које је, условно речено, било лако ријешити. У међувремену, како је процес одмицао, а имајући у виду чињеницу да нисмо нашли адекватан механизам како да укључимо све у овај систем, износи који се компензују су све мањи - рекао је Благојевић и подвукао да треба инсистирати на томе да се укључе сви актери, како из привреде тако и из јавног сектора. Благојевић је упозорио да неликвидност и даље представља велики проблем у привреди.

- Уколико се сви укључе, и привреда и јавни сектор, сигурно да би се компензацијама могао ријешити значајан дио потраживања - истакао је он.

Економиста Александар Љубоја рекао је да мултилатералну компензацију и даље треба пропагирати као помоћни систем допуне ликвидности, који ће се вјероватно у идућој години, када и привреда коначно изађе из кризе, вратити на првобитни ниво.

- С обзиром на то да је корона успавала привредни амбијент и исцрпила све резерве било је очекивано и да дође до смањења броја учесника на компензацијама, а онда и пада компензованих износа. Овдје је питање прављења приоритета при коришћењу ликвидних средстава и оно што је дефинитивно тачно је да оно што се може испребијати путем компензације није на листи приоритета - рекао је Љубоја. Нагласио је и да добар дио привредних субјеката није најбоље упознат са функцијом компензације те да је и то разлог зашто поједини нису активни, а требало би да буду.

- Средином идуће године очекујемо оправак свих параметара и побољшање привредне активности, тако да вјерујем да ће и резултати мултилатералне компензације бити бољи - истакао је Љубоја.

Систем мултилатералне компензације заснован је на пријављивању обавеза и потраживања, а иако је то законска обавеза, многи субјекти и даље избјегавају да пријаве обавезе, чиме су умањени и ефекти пребијања дугова. Прва компензација одржана је у октобру 2015. године. Најбољи резултат до сада остварен је 2017. године, када су се привредници и јавни сектор растеретили за 195,64 милиона марака. Гледано по годинама, најлошији резултат остварен је 2018. године, када су “пребијена” свега 95,82 милиона марака обавеза и потраживања.

Закон

Закон о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије усвојен је 2014. године на захтјев Привредне коморе РС. Само двије године касније закон је претрпио измјене, да би на основу искустава из прве обавезне мултилатералне компензације био унапријеђен комплетан систем.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана