Хаос на свјетским берзама, Волстрит прекинуо трговање 15 минута

Тањуг
Хаос на свјетским берзама, Волстрит прекинуо трговање 15 минута

ЊУЈОРК/ЛОНДОН - Глобалне берзе су данас у слободном паду, при чему је на Волстриту јутрос на 15 минута чак било прекинуто трговање због паничне распродаје акција и пада индекса, услед паничног страха инвеститора од нове глобалне рецесије због ширења епидемије коронавируса и "нафтног рата" с цијенама који је покренула Саудијска Арабија против Русије.

На Њујоршкој берзи је, наиме, трговање било обустављено на 15 минута, пошто је индекс С&П потонуо седам процената, пренео је "Блумберг".

Такозвани, ниво 1 заштите активира се аутоматски када шири индекс С&П падне седам процената. То је први пут да се тај аларм огласио од децембра 2008. у јеку светске финансијске кризе изазване крахом инвестиционе банке Леман брадерс.

Трговање је настављено након 15 минута паузе, у 9:49 часова по источноамерицком времену.

Ријад је шокирао тржишта с одлуком да снизи продајне цијене за своју нафту за шест до осам долара по барелу, у зависности од типа нафте, као и с планом да од априла знатно повећа пумпање, како би казнио Русију, дојучерашњу савезницу, што није прихватила приједлог Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) за резање производње за још 1,5 милиона барела дневно ради подршке тржишту овог енергента.

Цијене нафте су након вијести о одлукама Саудијске Арабије пале за више од 25 одсто, што је резултирало драматичном распродајом акција нафтних компанија јер инвеститори настоје да се ослободе ризичне имовине и да спас за свој новац потраже у сигурним уточиштима као што су државне обвезнице, злато и јапански јен.

Акције Сауди Арамка, највећег свјетског произвођача нафте, стропоштале су се данас за чак 10 процената, потонувши знатно испод почетне цијене коју је компанија имала на Иницијалној јавној понуди крајем прошле године, јавља Ројтерс.

Европска тржишта акција претрпјела су огромне губитке, при чему су берзе у Лондону, Франкфурту и Паризу регистровале пад између 6,0 и 7,0 процената.

Главни индекс Миланске берзе је потонуо за 10 одсто након што је влада у Риму наложила карантин у великим подручјима на сјеверу земље, укључујући и изолацију италијанске финансијске престонице, Милана.

Паневропски индекс СТОКС 600 зашао је дубоко у "црвено", изгубивши више од 20 процената вриједности у односу на највиши ниво из фебруара.

Цене акција нафтних компанија се драстично "топе", што илуструје податак да је "Премиер Ојл" пао за 54 процента, а енергетски гигант Бритиш Петролеум за готово 20 посто.

Губици на европским берзама уследили су након наглог пада акција у Азији.

Најшири индекс азијско-пацифичких акција, МСЦИ (без Јапана) спустио се за 4,4 процента, што је његов највећи дневни пад од августа 2015., а јапански Никеи је забележио минус од 5,1 одсто.

Аустралијска робна берза затворена је с губитком од 7,3 процента, што је њен највећи дневни пад од глобалне финансијске кризе 2008. године.

Велика распродаја акција тресе и Волстрит, при чему су цене фјучерса достигле дозвољену границу пада.

Индустријски индекс Дау Џонс је јутрос прије отварања берзе већ биљежио губитак од преко 1.300 поена, при чему су нафташи "Шеврон" и Ексон Мобајл пали за око 12 одсто у претпродаји.

Свих 30 чланица из Дау Џонс индексне корпе најликвиднијих акција било је у "црвеном".

Термински уговори код сва три главна индекса на Волстриту забиљежила су током ноћи дозвољени дневни губитак вредности од 5,0 одсто.

Здравствена криза са коронавирусом, који је до сада заразио више од 110.000 људи на глобалном нивоу у усмртио 3.800 особа, пореметила је ланце снабдевања и изазвала обарање пројекција глобалног раста за 2020. годину.

Трговци сада очекују да ће Федералне резерве поново срезати каматне стопе идуће недеље након њиховог ванредног смањења 3. марта.

Акције америчких банака, осјетљиве на промену камата, укључујући Ситигрупу, Бенк ов Америка, "ЈПМорган Чејс", "Голдман Сакс", "Велс Фарго" и "Морган Стенли", пале су између 7,4 и 9,6 процената.

Нафне компаније Маратон Ојл, Девон Енерџи, Апач, Пионир Нечутурал Рисорсиз регистровале су губитак вредности акција између 22 и 28 посто, и међу највећим су губитницима у индексној корпи С&П 500.

Јутрос у 7:12 часова по источном америчком времену, индекс Дау е-мини је пао за 1.255 бодова или за 4,87 посто, С&П 500 е-мини за 145 бодова или за 4,89 процената, а Насдак 100 е-мини за 410 бодова или за 4,82 одсто.

Инвеститори у САД, уверени да ће ФЕД на састанку 18. марта морати да смањи камате за најмање 75 базичних поена, нагрнули су да купују државне дужничке хартије, што је довело до пада приноса на 30-годишњу обвезницу САД-а на испод 1,0 одсто.

Принос на америчку 10-годишњу обвезницу је склизнуо на свега 0,318 одсто, што је највећи дневни пад од 2011. године, од времена дужничке кризе еврозоне.


Амерички предсједник Доналд Трамп приписао је кривицу за данашњи стрмоглави пад цијена америчких акција, усљед смањене тражње за нафтом због епидемије коронавируса, борби између Саудијске Арабије и Русије за тржишни удио као и "лажним вијестима", не прецизирајући на које вијести мисли.

У серији твитова, Трамп је такође навео да ће пад цена нафте посљедично бити од користи за Американце, преноси Ројтерс.

То ће бити "добро за потрошача, цијена бензина ће опасти!", написао је Трамп на свом Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана