Грађани бјеже од нових кредита

Према подацима Централне банке БиХ, кредити грађана у банкама у БиХ на крају маја износили су 9,79 милијарди марака, што показује да је задуженост за годину скочила за 213,9 милиона КМ.

Међутим, тај раст троструко је мањи у поређењу са повећањем зајмова у мају 2019. у односу на годину раније.

Према подацима Централне банке највеће учешће у укупној задужености грађана на крају маја ове године имали су ненамјенски кредити, на које се односило 74,8 одсто задужења, а на другом мјести били су стамбени кредити, са учешћем од 20,5 одсто, док се 2,8 одсто зајмова односило на кредитне картице, 1,8 одсто на кредите за предузетништво, а преосталих 0,1 одсто кредита на зајмове за куповину аутомобила.

Према анализама које се спроводе у Одјељењу за финансијску стабилност Централне банке БиХ и информацијама агенција за банкарство, кључни разлог слабије кредитне активности банака је шок на страни потражње за кредитима узрокован пандемијом “ковида 19”.

- Значајан број грађана поднио је захтјев за мораторијум на кредите које већ користе, што имплицира да имају проблеме да реализују своја редовна примања због слабијег обима пословања предузећа у појединим дјелатностима или губитка радног мјеста. Наставак кризе повећава неизвјесност за будућу егзистенцију те се посљедично, становништво уздржава од нових задужења код банака - објашњавају у Централној банци.

Према подацима ове финансијске институције на крају маја кредити пласирани јавним и приватним предузећима износили су 9,20 милијарди КМ, што представља смањење од 91,4 милиона КМ у односу на стање на крају маја 2019. године.

- Један од разлога је прекњижавање одређених потраживања из биланса банака на ванбилансну евиденцију у јануару 2020. године, што се рефлектовало на смањење нивоа кредита, а што је у складу са ранијом Одлуком о управљању кредитним ризиком и утврђивању очекиваних кредитних губитака - појаснили су у Централној банци. Додали су да су просјечне пондерисане каматне стопе на кредите предузећима у мају забиљежиле ниво од 2,85 одсто за краткорочне кредите до једне године, за кредите предузећима од годину до пет година 3,71 одсто, а за кредите изнад пет година 4,36 одсто.

Економиста Зоран Павловић каже за “Глас Српске” да смањење задужености предузећа у јеку епидемије није чудно, с обзиром на то да бизниса и нема превише и да многи сектори привреде не раде, а да за кредитима углавном посежу грађани који немају другог избора.

- Ненамјенски кредити служе грађанима да надокнаде недостатак новца за свакодневне потребе. Очигледно грађанима на наплату пристижу обавезе које не успијевају измирити из текућих примања па зато посежу за кредитима да би измирили дуговања - рекао је Павловић.

Додао је да је веома интересантно улагати у некретнине те да се због тога у укупној задужености добар дио односи на стамбене кредите.

- Новац нема неку посебну вриједност, а улагање за рјешавање стамбеног питања с једне стране смањује трошкове у вези за изнајмљивање станова, а са друге стране то је капитално улагање којим се рјешава животно питање - рекао је Павловић.

Повлачење депозита

У Централној банци БиХ наводе да је на самом почетку кризе изазване епидемијом вируса корона дошло до интензивнијег повлачења депозита становништва и то искључиво депозита мањих износа.

- Ситуација се сада постепено враћа у нормалу.  Банке су високо ликвидне, а привременим мјерама које су прописали регулатори у сегменту капиталних захтјева дат им је простор за интензивирање кредитне активности, првенствено за подршку клијентима који су погођени ефектима кризе - навели су у Централној банци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.