Грађани бјеже од кредита

Милијана Латиновић
Грађани бјеже од кредита

БАЊАЛУКА - Пандемија вируса корона смањила је потрошњу, стопирала инвестиционе циклусе и пробудила страх од будућности, због чега су се и предузећа и грађани лани мање задуживали у банкама, које су због ризика и погоршане економске ситуације пооштриле услове кредитирања.

Резултати анкете о кредитној активности банака у трећем и четвртом кварталу прошле године коју је спровела Централна банка БиХ показују да је потражња за кредитима код предузећа имала различите тенденције, па је у четвртом кварталу забиљежен благи раст потражње за краткорочним зајмовима, док је смањена потражња за дугорочним кредитима.

Са друге стране, наводе, код становништва се два квартала узастопно запажа смањење потражње и за потрошачким и за стамбеним кредитима.

У Централној банци наводе да се не очекује скоро ублажавање кредитних услова, те да се у погледу потражње очекује благи пораст потражње кредита код становништва и краткорочних зајмова код предузећа.

- Овакав развој на тржишту је очекиван, с обзиром на економске посљедице пандемије, а слични трендови се запажају и у другим економијама - навели су у Централној банци.

Економиста Александар Љубоја рекао је за “Глас Српске” да је код становништва доминантан фактор страха, због чега грађани не посежу за кредитима.

- Реновирање стана, куповину аутомобила или бијеле технике грађани стављају у други план и настоје да уштеде неки динар јер излазак из ове кризе споро тече - казао је Љубоја.

Он истиче да је анализа Централне банке показала да је дошло до смањења привредне активности усљед пуцања ланаца обезбјеђења репроматеријала, али и продаје готових производа.

- Страх и смањење прихода довели су до пада потрошње. Производна активност стагнира, а у том периоду стагнације долази до трошења ликвидних средстава и аутоматски долази до потражње за краткорочним кредитима. Међутим, све инвестиције у вријеме пандемије су заустављене - рекао је Љубоја.

Грешка

Александар Љубоја појашњава да је недостатак инвестиција у овом периоду грешка, јер би фирме требало да се припремају за тренутак када ће се тржишта на која пласирамо своје производе опоравити.

- Уколико се не прилагодимо и не дочекамо спремно тај моменат, стагнираћемо и неко други ће ући на та тржишта, а нама блокирати приступе, што ће довести до лошијих резултата у привреди - појаснио је Љубоја.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана