Дуг становника повећан на 426 милиона КМ
БАЊАЛУКА - Становници Републике Српске повећали су за девет мјесеци задуженост у микрокредитном сектору за 36 милиона марака, па су кредити пласирани физичким лицима на крају септембра ове године били “тешки” 426 милиона марака.
Показују то подаци о пословању микрокредитног сектора у Српској за девет мјесеци ове године, које је објавила Агенција за банкарство РС.
Када је ријеч о зајмовима физичких лица у микрокредитном сектору, највећи износ, скоро 240 милиона марака односи се на ненамјенске кредите за општу потрошњу. Нешто више од 96 милиона марака микрокредитне организације пласирале су физичким лицима по основу кредита за пољопривреду, док је око 54 милиона марака пласирано за услужне дјелатности, а нешто више од десет милиона КМ за трговину.
Кредити које су становници подигли у микрокредитним организацијама за рјешавање стамбених питања на крају септембра ове године износили су свега 19 милиона марака.
У истом периоду порасли су и кредити пласирани правним лицима па је тако задуженост правних лица у микрокредитним друштвима и фондацијама на крају септембра ове године износила 9,3 милиона марака, док је на крају 2021. године износила девет милиона марака.
Извјештај показује да је укупна задуженост у микрокредитном сектору у Српској на крају септембра ове године износила скоро 435 милиона марака, док је на крају прошле године износила скоро 400 милиона КМ.
Предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић рекао је за “Глас Српске” да оволики раст задужености у микрокредитном сектору не чуди имајући у виду да раст плата и пензија не прати раст цијена.
- То је резултат свега што се тренутно дешава, првенствено енормног поскупљења хране и горива. Грађани улазе у дугове јер немају избора, немају други начин како да саставе од 1. до 31. у мјесецу. Иако је званичан податак да је инфлација сада на 17 одсто, када се погледају поскупљења основних животних намирница, тај проценат је већи - истакао је Василић.
Нагласио је да грађани, хватајући се за сламку, бирају микрокредитни сектор јер је тамо лакше доћи до новца него у банкама.
- Лакше је доћи до новца него у банци, али није нимало исплативо јер су камате у микрокредитном сектору превисоке - рекао је Василић, нагласивши да је све ово одлика сиромашног друштва.
Камате
Према подацима објављеним у извјештају о микрокредитном сектору у Српској, укупна ЕКС пондерисана каматна стопа на крају септембра ове године износила је 33,13 одсто. Укупна ЕКС пондерисана каматна стопа на крају 2021. године износила је 34,40 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
