Драстичан скок цијене транспорта робе из Кине натјерао компаније да траже алтернативу ближи: Бржи и јефтинији увоз из Турске

Г.С.
Драстичан скок цијене транспорта робе из Кине натјерао компаније да траже алтернативу ближи: Бржи и јефтинији увоз из Турске

Турска је ове године остварила хисторијски извоз. Његова вриједност само у априлу, према посљедњим статистичким подацима износи 18,8 милијарди долара. Постигнут је раст од вртоглавих 109 процената и како у турском надлежном министарству трговине кажу - највећи априлски икада. Овај резултат премашио је и највеће скорове до корона вируса.

Стручњаци кажу да турска трговина и индустрија биљеже своје врхунце упоредо са вишеструким скоком цијене транспорта робе из Кине, несташицом бродских контејнера, недавном блокадом Суецког канала и појачаним контролама и застојем због глобалне епидемије вируса корона.

Управо је пандемија, сматрају, и направила тектонске промјене на економској глобалној сцени, промијенила позиције кључних играча и отворила нове опције увоза и транспорта за одређене врсте робе. Брже, једноставније, ближе и јефтиније.

Цијена и брзина, и овде као и у свакој другој привредној грани, играју важну улогу. Недостатак контејнера за робу и простора на бродовима, драстично је поскупио трошкове пријевоза из Кине. Контејнерски транспорт је поскупио 7 до 8 пута у односу на фебруар протекле године, а цијене су и даље врло нестабилне и расту. Иако је прије свега неколико мјесеци прогнозирано да би се цијене могле вратити на период прије почетка пандемије, пријевозници их и даље држе на хисторијском максимуму. Терет, на крају ланца, наравно, сносе - потрошачи. Трговци су расположени да то избјегну алтернативним начинима набавке робе.

Тренутно поскупљење робе на тржишту Босне и Херцеговине износи око 25 одсто. Како преносе свјетски медији, на више од 80 одсто све робе која се превози морем, скокови трошкова пријевоза утјецат ће на пораст цијена производа у продавницама - од играчака, гардеробе, намјештаја, па до ауто-дијелова, рибе и многобројне робе широке потрошње. Трговци увелико одустају од бројних производа чији би их транспорт натерао да цијене вишеструко подигну, па се окрећу другим правцима набавке. Турска је, сматрају, ново тржиште за разноврсну робу.

 „Највећа компаративна предност су заправо транзитна времена. За друмски превоз робе од Истанбула до земаља регије транзитно вријеме је 3 до 4 дана, а за бродски од Истанбула до Сарајева преко Ријеке од 18 до 20 дана” тврди Курсад Танриверди, директор логистичке компаније cargo-партнер у Турској и додаје да се из ове земље ка региону највише извозе резервни дијелови за аутомобилску индустрију, бијела техника, текстил и модна конфекција, медицинска опрема, као и храна и пољопривредни производи.

У зависности од врсте робе и почетног и крајњег одредишта, предлаже се и одговарајући модел транспорта, јер индустријске зоне у копненом дијелу Турске и приморска мјеста некад дијеле хиљаде километара.

Да је несумњива предност Турске за различите производе, као потенцијално најближег европског добављача из које роба може да стигне и друмским путем и бродом, потврђују и из cargo-партнера.

„Турска је дефинитивно поуздана и економична опција. У јеку пандемије, када су многи индустријски гиганти широм свијета и Европе били затворени, свједочили смо потпуно супротном сценарију у Турској. Индустрија се развијала и ширила, па сад имамо ситуацију за одређене сегменте робе, да је Турска постала један од лидера у извозу. Транспорт из Турске, у зависности од почетног и крајњег одредишта и врсте робе, углавном организујемо друмским или поморским путем. Транзитна времена варирају, али рецимо да је оквирно вријеме транспорта камионом од Истанбула, као најчешће опција, од 3-4 дана. У сталној смо комуникацији са нашим канцеларијама широм Турске и имамо оформљен сектор за хитне транспорте који ради 24 сата и на тај начин у сваком тренутку можемо да обезбиједимо адекватну и правовремену информацију и подршку корисницима”, рекао је генерални директор cargo-партнер Сарајево Сањин Хамидовић.

Карго-партнер, као друштвено одговорна компанија која брине и о заштити животне средине, увијек када је то оптимално за кориснике, за транспорт користи алтернативна рјешења, јер рецимо коришћењем поморског транспорта, загађење ваздуха је и до 85 % мање.

Додају и да рјешења компаније укључују пријевоз и дистрибуцију до крајњег одредишта, као складиштење и додатне услуге путем мреже савремених iLogistic центара.

 „Осим тога, сви корисници царго-партнера имају бесплатан приступ web платформи SPOT, помоћу које је омогућена потпуна транспарентност дуж читавог ланца снабдјевања, праћење пошиљака, креирање транспортних налога, приступ транспортној документацији, генерисање детаљних извјештаја и још много тога”, поручују из cargo-партнера.

Ако узмемо у обзир да је бродски транспорт, као најповољнија транспортна опција из Кине, са транзитним временом од око 45 дана у редовним околностима, већ мјесецима уназад врло нестабилан избор, због раста цијена и ситуације са транспортном опремом, сигурно да би се дио увозника на нашем тржишту могао ускоро окренути Турској, која је и по квалитету и цијени врло конкурентна за широк дијапазон производа.

Модернизација

Према Турском статистичком институту, њихова индустријска производња повећала се једанаести мјесец заредом, што је најдужи период експанзије у посљедњој деценији.

У поређењу са 2019. годином, Турска је у априлу остварила раст извоза за 22,3 одсто.

Одувијек се сматра да је Турска била важно средиште, како у културном тако и за транспортном погледу. Ширење жељезничког и теретног саобраћаја сада би требало да побољша везу земље са Азијом помоћу транскаспијске руте Пута свиле. У улози моста између Еуропе и Азије, Турска је већ поставила снажне темеље, попут изградње импресивног жељезничког тунела Мармараи.

Актуелна влада је такође добро свјесна овог економског значаја и пратећих захтјева за инфраструктуром земље. Као резултат, ради се на модернизацији и постепеном ширењу турске жељезничке мреже брзим темпом.

Не треба изгубити из вида да је вриједност укупног извоза из Кине у 2020. години био 2,590 милијарди долара, а да је у истом периоду из Турске извезено 169 милијарди долара, што чини само 6% обима извоза из Кине.

Ова трговинска велесила и даље држи неприкосновену позицију у извозу сировина, а вриједност сировина које Турска увезе из Кине на годишњем нивоу премашује укупан извоз који оствари према другим земљама.

Оно што је сигурно, индустријски раст, развој инфраструктуре и погодности које има због положаја и цијена транспорта у годинама које долазе утицаће на то да буде први избор за извоз робе коју производе, а коју смо до сада практиковали да увозимо из Кине.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана