Добровољна пензија најисплативије награђивање запослених

Јелена Станић
Добровољна пензија најисплативије награђивање запослених

БАЊАЛУКА - Да је број оних који су препознали предности добровољног пензијског осигурања у сталном порасту у БиХ потврђују и подаци Европског добровољног пензијског фонда (ЕПФ), који је у посљедњих годину дана исплатио више од 600 чланова, а највећа исплата износила је чак 5.000 марака.

Поводом четврте годишњице од прве уплате добровољног пензијског осигурања, директорка ЕПФ-а Гордана Дробњак казала је за “Глас Српске” да се број чланова из године у годину повећава, али и износ пензије.

- Највећа исплата је била близу 5.000 КМ, а најмања око 20 КМ, јер немају сви исти временски хоризонт за штедњу. У складу са испуњавањем услова за појединачно повлачење средстава, као и повећањем броја чланова фонда, у будућности ће се број исплата повећавати - казала је Дробњакова.

Према њеним ријечима, ЕПФ тренутно броји око 34.000 чланова, од којих путем послодавца штеди њих 99,78 одсто, а највећи раст учлањења био је прошле године.

- То се десило 2020. године спровођењем Пензијског плана Владе РС, када су запослени на неодређено вријеме и чија се плата финансира директно из буџета стекли статус члана ЕПФ-а, односно првим уплатама у ЕПФ - рекла је Дробњак. Да расте свијест о потреби штедње, као и о повећању награђивања и подршке запослених, показује и константно повећање броја послодаваца који организују пензијске планове.

- Послодавцима је организовање пензијског плана најјефтинији законски начин награђивања запослених, јер немају додатних трошкова за ово посебно лично примање радника, осим оног који самостално одреде да ће уплаћивати својим радницима, до 100 КМ мјесечно - казала је Дробњакова.

Како је истакла, имали су случајеве да исплате и чланове фонда који су имали само једну уплату у ЕПФ, а који су отишли у старосну пензију и престали да буду запослени код послодавца који им је вршио уплате.

Према ријечима Дробњакове, послодавци уплаћују за радника добровољни пензијски допринос у складу са пензијским планом који организују за своју институцију. Тада правично и објективно одреде ко може да добија уплату и колика ће она бити.

- Ово није повезано са редовним доприносима који се морају уплаћивати, већ представља додатну инвестицију послодавца у радника, који може да штеди и самостално тако што ће један дио бруто плате преусмјерити на свој рачун - истакла је Дробњакова.

Према подацима ЕПФ-а, већи је и број послодаваца из приватног сектора који су организовали пензијске планове, али је број чланова мањи у односу на јавни сектор. Дробњакова је додала да је извјесно да се послодавци из приватног сектора све више одлучују на такву врсту мотивације запослених.

Олакшице

Према ријечима Гордане Дробњак, уплате у ЕПФ-у су ослобођене плаћања пореза до износа од 1.200 КМ годишње.

- Ако би радник самостално, без уплата послодавца, штедио у ЕПФ-у максималан износ пореске олакшице (100 КМ), њему би нето плата била мања за 60,40 КМ, јер би добио порезе и доприносе на овај износ нето плате - појаснила је Дробњакова.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана