Добра зарада од љешника долази уз рад и стрпљење
БАЊАЛУКА - Производња љешника доноси сигурну добит, а све већи број становника у Српској одлучује се за овај посао, за који је уз рад и труд потребно и стрпљење, јер се на први род чека од четири до пет година.
Предност овог воћа је што успијева у свим крајевима Српске и на скоро свим надморским висинама. Потребно је само сорту прилагодити подручју у којем се гаји. Брачни пар Синиша и Слађана Пепић у Пискавици надомак Бањалуке, на површини од једног хектара, успјешно производе љешник у љусци, а на тржиште га пласирају под именом “Шарена љеља”.
- Супруга је добила у насљедство земљу и одлучили смо се за љешнике. Прва идеја биле су малине, али оне изискују велики број радника у периоду бербе, што нисмо могли да обезбиједимо. И нисмо се покајали, љешник се показао као пун погодак - рекао је Синиша Пепић за “Глас”.
Према његовим ријечима, многе су предности узгоја овог воћа.
- Са љешником можемо да продужимо инвестициони циклус, јер из године у годину захтијева сукцесивна улагања на плантажи - рекао је Пепић.
На плантажи имају 460 садница, а доминирају четири сорте: истарски дуги, римски дуги, авелино и халшки џин.
Пепић наглашава да су улагања константна до десете године. Препорука је да се од почетка иде са мањим засадима, које је касније могуће проширити.
Наше тржиште већу пажњу посвећује цијени него квалитету производа, тако да произвођачи љешника имају највише проблема у вези са откупном цијеном.
- Велики је увоз, нарочито из Турске, гдје су ниске цијене, али и квалитет. Тај љешник је извађен из језгре прије годину и по, хемијски је третиран да би и ван љуске издржао на складишту, што умањује његов квалитет у односу на домаћи - рекао је Пепић.
И брачни пар из Мркоњић Града, Зорана и Немања Бајић, на 30 дунума у селу Петошевци код Лакташа производе љешник. На то су се одлучили због додатне зараде.
- Видјели смо да је велика потражња на нашем тржишту те добра откупна цијена, а лако их је складиштити, па смо хтјели да се опробамо у овом послу - каже Бајић. Додао је да су 2017. засадили 800 садница различитих сорти.
- Љешник први род даје послије пете или шесте године, тако да свако ко има намјеру да се бави овим треба да има на уму да ће проћи године до првих прихода. Рачунам да ћу ове године имати око двије тоне љешника, што је одлично с обзиром на то да му је тек пета година - рекао је Бајић. Додао је да о овој производњи још учи те да је често на семинарима и едукацијама у Србији.
Кап по кап
Синиша Пепић наглашава да је наводњавање веома важно.
- Систем “кап по кап” неопходан је од треће или четврте године, а до тада и није неопходно. Када лијеска почне да даје плодове, вода је најпотребнија јер одређује квалитет рода непосредно пред сазријевање - рекао је Пепић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
